Економист

186

~

Железнички споразуми, под именом тарифних споразума, постојали су и пре рата, али не као прави међународни уговори, већ увек као споразуми између дотичних (заинтересованих) железничких управа.

Разлог за ову форму, т. ј. овакав поступак лежао је У потреби већег еластицитета и лакших измена и допуна. Предпостављало се, да ова питања стоје под утицајем многобројних и разноврсних чињеница које су подложне честим променама, — и услед тога узета је форма, који дозвољава брзо и лако акомодирање према промењеним приликама. И дугогодишња пракса која се имала на овом пољу показала је, да је та форма споразума између железничких управа функционисала врло добро.

Сада, као што видимо, та се форма мења, и место ње долази један свечан међународни уговор. |

Зашто је дошла ова измена»

Ако би човек марљиво проучио данашње економске прилике, он би морао доћи до закључка, да онај разлог, који је пре рата диктовао форму железничких споразума, данас важи у још јачој мери но пре раша: данашње економске прилике још су несређене, и промене у њима — које могу 32хтевати одговарајуће промене у железничкој саобраћајној политици — могу нас сваког дана изненадити.

Разлог за овај нови поступак може бити само код Краљевине Италије: за њу је цео проблем, као што ћемо доцније изложити, врло прост и не подлежи промени, — и стиму вези она има интереса да и друге веже.

По нашем мишљењу ми нисмо имали никаква разлога да мењамо предратну праксу, у толико мање, што се она показала као врло добра: ми смо напустили нешто што је добро, и заменили га нечим, што је сумњиво.

(С друге стране вредно је нотирати, да овај уговор, који је закључен између наше и Краљевине Италије, регулише транспорт робе, која припада не само Италији него и лрећим државама. По чл. 1. и 2. уговора ми смо примили обавезу, да ћемо на нашим железницама давати тарифне повластице за робу туђег порекла и туђе дестинације (аустријска, чехословачка, итд.) која иде у транзиту кроз нашу тери-

торију.