Економист

188

куртоазије“, одлучила је да преговара и по том питању, и тако је наша делегација, попуњена на брзу руку са два железничка експерта, ушла неспремна у преговоре и закључила уговор.

Шта је могло одлучити Краљевину Италију да употреби овакву, по нашем мишљењу недозвољену тактикуг Шта је могло одлучити нашу Владу, да прихвати овај неуобичајени начин преговарања»г

Одговор је врло прост. Краљевина Италија рачунала је — и та је рачуница несумњиво тачна — да Не много лакше спровести кроз уговор своје намере, ако нама, као другом сауговорачу, не остави довољно времена да проучимо питање, управо онај цео комплекс питања о којима се воде преговори, — једном речју Италија је желела и у томе и успела, да нас увуче неспремне у преговоре.

Ми смо ушли у преговоре, као што рекосмо, из „обзира међународне куртоазије“; сматрало се за некуртоазно одбити или одложити преговоре, кад је она друга страна већ спремила и пројекат који ће послужити као база за преговоре.

Ми немамо претензија да расправљамо питања која лолазе у оквир међународне куртоазије; али морам нагласити да је нпредратна међународна пракса оваква (и овима слична) изненађења обележавала увек као недозвољена и предлози „изненадно“ поднети, увек су одбијани одн. на неодређено време одлагани. |

Сматрали смо за потребно да саопштимо овај детаљ из историје преговора, а из разлога, што Италија врло често примењује овакву тактику, на коју ми, колико ми је познато, нисмо никад реагирали.

|

После ових претходних напомена да пређемо на оцену самога уговора, т. ј. на користи и штете, које ће се јавити као последице уговора за једног и другог сауговорача.

У погледу на Краљевину Италију проблем јадранских тарифа је врло јасан, и што је веома важно, његово решавање овде не стоји у колизији ни с једним њеним економским интересом.

Укратко изложен, тај се проблем овде приказује у следећој слици. Краљевина Италија добила је, после рата, два