Економист

на курсдиференцији (2) што нема ослонца у закону и статуту, да се држава задужује за куповину девиза. Ако то и не иде на рачун контингента новчаница, још више је за осуду, ако се ти динари издају из новчаничне резерве, која треба да остане недирнута. i

Г. Милутин Станојевић, познати извозник и потпредседник Београдске Трговачке Коморе, такође се изјаснио против државне интервенције на берзама. (Он сматра, да држава прави фиктивне курсеве да би одржавала динар на извесној висини, из политичких разлога. Тражи да се укине и откуп једне трећине извозничких девиза, јер ту извозници плаћају један неоправдан намет за поправку динара, пошто им се за откуп одређује курс нижи од бераанског. Г. Станијевић је мишљења, да је због вештачке поправке динара извозна трговина у кризи. Све је стало: не извозе се ни дрво, ни јаја, ни кукуруз. Нарочито подвлачи кризу у дрвеној индустрији. „Ако занемарите извоз — завршио је г. Станојевић — не можете после динар никаквим средствима поправити. Зато оставите, нека се сам поправља.“

Питању каматне стопе, управа је посветила велику пажњу.

Познато је да је у току прошле године вршена и једна анкета код новчаних завода. Резултат те анкете саопштен је у извештају и гласи овако:

„Анкета, коју је Банка о томе чинила, по књигама свих својих комптената новчаних завода, довела је до неочекиваних резултата. Каматна стопа се плаћа и наплаћује како се где стигне. Каматна активна стопа у целој земљи варира између 18 и 30 од сто с тим, да је 187/, изузетак, а 249/, обична каматна стопа. Пасивна каматна стопа креће се између 6%, п 18%, у главноме, али највише има са 12%,. У истим варошима и готово под истим условима има свих стопа у размацима које смо навели. Тамо где новчани заводи учествују ни у добити каматна је стопа још и већа и прелази и преко 30%. У кредиту учествују још и приватна лица, и новац који они дају појединцима још је скупљи него и најскупљи кад новчаних завода.

Досад се ова стопа могла како-тако и толерирати пошто је она представљала у неколико премију за осигурање од падања курса динара. Сад, кад се курс динара почео пети, ова претерана каматна стопа постала је опасност за свакога онога ко се кредитом служи, јер стабилизацијом поправљања вредности динара нити има оне зараде, која је раније постојала кад се динар кварко, нити могу предузећа нити трговци да се кредитом служе, да опстану. Народна Банка сматра да има права да не помаже кредитом оне посреднике, који претерану камату наплаћују и плаћају и тиме својим комитентима спречавају сваки изглед за напредак. Кад се на банчиним Зооровима претресало питање о наплаћивању интереса изјављено је да се интерес од 189, може сматрати као умерен. Међутим Банци за њено даље кредитовање било је потребно да зна који је оправдан приватан интерес, да бп могла својим комитентима, новчаним заводима, ставити до знања да ће морати да им укине кредит ако се у наплаћивењу интереса не буду држали тога оправданог интереса и дати га директно ономе коме га и новчани заводи дају.