Економист

239

За жаљење је, што се једно чисто економско и финансијско питање искоришћује у партијско-политичке сврхе, али исто тако мора се осудити и досадашња политика Монополске Управе, која није ни трговачки организована, нити уопште има смисла за послове који су јој поверени.

Неповољно регулисано питање откупа дувана може имати рђавог дејства и на државне приходе од монопола дувана. Кад се произвођачима тако дуго не откупљује роба и кад се за њу не даје жељена цена, онда они долазе у искушење, да дуван продају недозвољеним, криумчарским путем. Тврди се, да се у Босни, Херцеговини и Ј. Србији већ у велико појављује „качак“ дуван.

Монополска стоваришта дувана у тим крајевима примеБују, да је потрошња дувана у јануару и фебруару о. г. слабија, него у исто време 1924. И то су изборни месеци, кад се обично народу раздају паклићи. О тој околности мора се такође водити рачуна при решавању овог питања.

С.

Збор Народне Банке,

У недељу, 8 ов. м. био је пети редован збор акционара Народне Банке. Управни одбор поднео је извештај о своме раду, у коме се баца и један општи поглед на наше привредне прилике у 1924.

Ту се говори најпре о пословима с државом, за које се вели да су били добри и „интимни“. Овај несрећно употребљен израз дао је повода неким акционарима да поближе 06јасне, из чега се састоје ти интимни односи између државе и Народне Банке. |

Г. д-р Влада Т. Марковић са свим je умесно замерио банчиној управи, што је дала гарантију Управи Државних Монопола за 300.000 фунти и молио је, да то више не чини јер је таква радња противна закону. Затим је поставио питање — на које на збору није одговорено — како је могла држава да прими на свој терет дуг од 20,000.000 динара за исхрану пасивних крајева и 17,000.000 динара за рачун Господарског Друштва из Загреба. То представља ново задужење државно, за које. нема ослонца у закону.

Кад је реч о кретању вредности динара, Народна Банка констатује, да се у том погледу много учинило „захваљујући и енергији и умешности министра финансија“. Збор акционара није се сагласио с банчином управом, јер се неколико акционара изјаснило против државне интервенције на берзама. Г. В. Марковић се задржао на овоме из два разлога (1) што таква радња може државу да кошта, јер се може изгубити