Економист

242

„У 1928-ној години било је 48 принудних нагодаба, а у 1924-тој години 479 случајева, поред 30 добровољних поравнања и 25 стечајева. Укупна сума пасиве износила је 131,300.000'— динара а активе 82,700.000— динара. У Загребу је било 13 случаја, у Осијеку !8, у Београду 16, у Суботици 12, у Новом Саду 8, у Љубљани 12, у Сарајеву 26, у другим местима 409 случајева. Морамо одмах напоменути да је највећи број принудних нагодаба међу поратним трговцима и предузећима, а један мали број само међу предратним трговцима.

Закон о принудној нагодби био је донесен у Финансијском Закону 1922-ге године, онда када је због падања вредности динара била опасност од катастрофа у које су могли пасти трговци увозници. Закон је био донесен после дугога тражења излаза из те ситуације и после већ учињених појединачних аранжмана за дуговања у иностранству извесних наших троваца. Циљ који се тада имао пред очима био је, да се спасу они, који су без своје кривице дошли у безизлазан положај. Међутим. доцније, нагодба се употребљавала и тамо где би јој било места и где тога места не би било. Нарочито последње године нагодба се употребљавала чисто у циљу спекулапије и у жељи да се повериоци оштете, и била је бедем иза кога су се крили сви независни спекуланти са својим неуспелим пословима. То је наносило велике штете нашем кредиту у земљи и иностранству. Али нагодбом су се послужили и они, који су невољно били западали у руке несавесних поверилаца и нису могли издржати претеране камате, које се сад наплаћују. Хао борба против претераног имшереса, који наплаћују било привашни људи, било новчани заводи, нагодба би се још донекле могла Правдати, али она се никако не би могла оправдати онаква каква је данас. Нагодбу би према томе требало одмах укинути, али у исто време донети закон, којим би се претеране строгости стеци: шног поступка ублажиле стварањем једне врсте праведнијег предстецишног наравнања, нарочито сад кад динар показује тенденцију ка повећању своје вредности“.

Интересантно је, да на збору Народне Банке о нагоди није било много речи. Једино је г. Панић нагласио, да нагоду треба одобрити само оним фирмама које су активне, а моментано нису ликвидне. Иначе треба одбити сваки захтев за нагоду.

Збор је усвојио предлог управног одбора, да се на име дивиденде подели акционарима по 400 динара од акције (за 1923. дато је по 500 динара). Из кругова малих акционара чули су се протести против смањивања дивиденде, јер је преостало од добити 2,479.715 динара која се сума уноси у фонд за попуну дивиденде који се већ попео на 16 милиона динара.