Економист

243

Осим уобичајеног дневног реда, овогодишњи збор имао је да се позабави и једним предлом, који је потекао из средине самих акционара банчиних. По томе предлогу, тражи се да се члану 51 банчиног статута (који говори о тувернеру) дода нов став, који Не да гласи:

„Чланови управног одбора Народне Банке, као и диDEO и чиновници њени, не могу бити чланови управног

или надзорног одбора ни једног другог новчаног завода, или акционарских индустријских предузећа, као ни чланови управе Државне Хипотекарне_ Банке и Монополске Управе“.

Разуме се по себи, да главни управни одбор банчин није прихватио овај предлог и тражио је од збора, да за сада остане све по старом. Међутим, предлог _je наишао на одобравање многих акционара који су ватрено бранили предложену измену статута, и ако је нису били потписали.

Најзад је по предлогу г. Д-ра В. Марковића решено, да питање остане отворено и да се остави банчиној управи да о овоме поднесе свој предлог на једном од идућих зборова акционара.

Стање Народне Банке.

Метална подлога остала је иста. Стране валуте, међутим, повећале су се, за последњи месец дана, са близу три милиона; али је зато сток девиза знатно опао (за 25,7 мулиона). Вероватно да су вршене и неке исплате за државни рачун, али је исто тако држава доста продавала девиза на берзама.

На овогодишњем збору акционара прилично је нападана интервенција на берзама, а нарочито откуп једне трећине извозничких девиза. Сем тога, са свим је умесно примећено, да овај начин задуживања државе (за девизне

послове) није предвиђен законом; нити се може правдати повећање новчаничног контингента, на тај начин.

Зајмови на менице опали су за 54,3 милиона, докле су се зајмови на залоге нешто повећали. Криза у кредитима слабије се осећа и сви новчани заводи располажу великим готовинама. Менични портфељ банчин опадаће и због тога, што се приближују рокови за исплату ванредних кредита.

Државни дуг непромењен, ма да се види из годишњег извештаја банчиног да су се обавезе државне понегде и повећале (преузимањем гарантија за исхрану пасивних крајева), али се то не показује у досадашњим рачунима.

Циркулација новчаница смањила се за 34,8 милиона динара. То долази, једним делом, од враћања зајмова банци. Државно потраживање смањило се крајем месеца за 26,8 милиона и није га у опште било. Опале су и обавезе банчине по жиро рачуну и разним рачунима.

У појединостима стање је било овако;