Економист

261

1919 1920 1921 1922 19287 1924 Увоз 2.982,0 3.465, 41220 64418 8.3096 8.2217 Извоз 686,8 1.920,6 2.460,7 3.691,1 8.048,8. 9.538,7

За исте године процентуални однос вредности извоза

према вредности увоза био је: - 1919 1920 1921 1922 1923 1924 23,03" 38.107 59.69"/ 57.297, 96.86%/, 116.029/.

Као што се види, наш трговински биланс постао је, најзад, активан, какав наша земља као богата и пољопривредна треба да има. Значи, да је наша спољна трговина већ са 1925. годином стварно ушла у нормални колосек. А требало је да она тај прелаз изврши и нормално у новом и прикладном царинском режиму. -

Наш данашњи царински режим нарочито се одживео и правце је постао штетан за нашу спољну трговину због својих извозних царина. Приликом трговинских преговора са Италијом и Аустријом наше извозне царине биле су нашим преговорачима велика сметња. Када ми сами извозним царинама отежавамо свој извоз, како можемо захтевати да нам га други олакшавају снижењем њихових увозних царина» А од пре три месеца (од децембра 1924.) наше извозне царине на стоку, сточне производе и дрво, поглавито услед поправке динара и завођења увозних царина од Аустрије на намирнице, стале су утицати на смањење извоза тих наших главних извозних предмета. Између појединих извозних царина чак постоји несразмеран и нелогичан однос: извозна царина на кукуруз је релативно нижа, него извозна царина на свиње, док је наш интерес да ми фаворизирамо извоз свиња, јер товљење свиња представља виши и приноснији степен привреде. Ако и за нас извозне царине беху неизбежне после рата ради обезбеђења исхране и снабдевања земље, а и ради прихода као фискалне, оне за наш извоз посташе препоне почев од 1923. Тако је јасно да ми наше извозне царине треба што пре да укинемо, а буџетску равнотежу одржимо или могућим уштедама, или прирезом док се не би спровела јединствена пореска реформа.

Међутим, што уопште данашњи наш царински режим понајвише чини убитачним, то је неизвесност привредне конјуктуре, коју он узрокује и подржава због општег сазнања да