Економист

ЕКОНОМИСТ

Год. М. Април 1925. Број 4.

РАСПРАВЕ

Наша тртовинско-царинека политика после рата.

од Јеленка Петровића.

О нашој трговинско-царинској политици после великога рата врло је тешко писати, зато што је она, неко време, вођена од Министарства Тргесвине и Индустрије и од Министарства Финансија, а без сагласности између једнога и другога; и зато што подаци и документи о њој нису како треба ни прикупљени ни архивски сређени.

|?

Царински режим Краљевине Србије из доба пре великога рата почео је од њене опште царинске тарифе од 1904. године. Три су одлике тога режима: (1) према претходном режиму, заштитене царине при увозу, које су уз помоћ царинских и других повластица, посебним законима даваних лично појединим индустријским предузећима, допринеле да се почне развијати индустрија у земљи; (2) према поратном добу, безмало потпун недостатак извозних царина: ове су постојале само на јагњеће и јареће коже и на отпатке; (3) сталност и непроменљивост ондашњих царинских тарифа, опште и уговорних, у упоређењу са непостојаношћу у том погледу после рата. И како је у она доба сребрни динар био безмало раван златном динару, извесност привредне конјунктуре била је знатно обезбеђена. Када је Србија отпочела, од анексије Босне и Херцеговине, своју економску еманципацију од АустроУгарске, окренувши свој извоз ка Солуну, и када је она из Балканских Ратова (1912—13), изишла као победилац и јако.

ЕКОНОМИСТ 17