Економист

250

увећана, онда је изгледало да је Србији обезбеђен слободан трговински и успешан привредни развитак.

Велики рат (1914—18) прекинуо је тај развитак и донео измену и у царинском погледу. Са почетком рата престали су важити трговински уговори Србије са непријатељским државама и били су прекинути трговински односи између наших сзвезничких земаља и наших нових области, онда под Аустро-Угарском. И старе области прекинуле су трговинске односе са савезничким земљама када је Србија, крајем 1915, окупирана од непријатеља. Изишавши из рата као победилац и ослободивши своје братске- земље, Србија се претворила у Државу Срба, Хрвата и Словеваца. Тиме је царинско подручје не само било знатно проширено, него је и земља добила друкчију привредну физиономију. Уједињење је затекло нове области, Словеначку особито, са прилично развијеном индустријом, а Србију као изнурену пољопривредну земљу. Њена млада и још незнатна индустрија била је уништена. За време рата све су области исцрпене у роби, а особито Србија. Врх свега Немци су њене железнице разорили при повлачењу. Знајући да је непријатељ Србију опустошио, Српска Влада је још на Крфу донела решења да се, по ослобођењу земље, извоз забрани, а увоз за неко време ослободи царине ради исхране и снабдевања становништва. Таква трговинскоцаринска политика, неопходна заиста за почетак обновљења живота Србије, могла се и према савезничким земљама повести.

Тако се могло радити и то се морало трпети, јер су све државе после рата мање више одступале од тачне примене уговорних одредаба. МИ онда је јасно и сасвим природно што је наша садашња држава са њеним трговинским уговорима, могла по ослобођењу своју трговинску политику повести путем аутономног ограничавања.

II.

Ca ослобођењем земље Влада је одмах почела извршивати поменута решења донета на Крфу. Трговинске односе са иноземством требало је хитно довести у реда у првом реду са савезницима. Пошло се са гледишта да би било не-