Економист

264

љопривредна земља, наиме, ратарска, сточарска, шумарска и рударска а са малом индустријом, и наше становништво у огромној већини чини земљорадник, сељак. Земљорадници су основа, главно градиво и стубови наше целе државе, и зато се у трговинским уговорима са иностранством не смеју пренебрегнути интереси пољопривреде ради несразмерне заштите индустрије. Не треба, дакле, индустрију јаче заштитити него што треба, ни извоз не олакшати колико треба; него ваља погодити меру у уговорним царинским ставовима ради радионалне привредне размене са иностранством. А то се даје постићи ако се царински режими утврђују с обзиром на економско начело да трговина између појединих земаља треба да се врши по начелу светске производње: — да једна земља ваља да производи ону робу коју најјевтиније производи и од ње продаје оној земљи која ту роду највише плаћа, а да робу коју не може никако или може али скупље произвести, купује из оне земље, која ту робу најјевтиније производи. Једино што треба земљи обезбедити производњу предмета неопходно потребних за случај рата, и то оних за које има бар приближно услова производње. Потребу других предмета ваља обезбедити снабдевањем из других земаља. Ми треба да подижемо и заштитимо-· царинама само оне гране радиности за које наша земља има природних услова производње. Заштитне цаиине за те гране радиности треба да су само толико високе колико је то потребно за изједначење производних трошкова истих грана радиности у страним земљама и нашој земљи. Заштитне царине преко те мере неоправдане су и штетне. А превисоке заштитне царине или олакшице на. увоз робе за чију производњу наша земља није природна и повољна средина производње, права су бесмислица и чак и. чисто пљачкање и потрошача и фискуса. У садањем царинском режиму са повласницама из решења Ц. Бр. 61602, донетом поглавито ради обнове земље, увозећи „полупрерађевине“ слободно од царине, развиле су се и такве индустрије, за које наша земља није место производње. У новом царинском режиму, такве индустрије могле би опстати. само под заштитом прохибитивних царина. А ми такве царине нити можемо успети уговорити, нити треба и да их тражимо у добро схваћеном интересу и потрошача и пољо-_