Економист

268.

валуте, трећи купује намештај, слике, драгоцености; четврте купује покретна добра непосредне употребне вредности (обућу и одећу); пети добра за непосредну потрошњу (јело и пиће) итд. Непотребно је да даље набрајамо разне начине и облике ове замене новца са другим добрима, као што је год непотребно да ближе објашњавамо и њену целисходност и оправданост. Цело питање има, за проблем који нас интересује, један једини значај, на име, да је услед свега тога појачана тражња за робом, и у вези стим, да је продуцент робе стављен у положај, да своју робу продаје брзо и по повољној цени.

Као природна последица ове, по индустријску радиност повољне коњуктуре, јавља се двоје, на име: (1) лепа заргда т. ј. велика рента од капитала пласираних у индустријска. предузећа; и (2) подизање (оснивање) нових одн. проширење. постројења и рада у већ постојећим индустриским предузећима.

И једна и друга појава биле су, сасвим природне и разумљиве. |

Понуда робе на пијаци била је, као што рекосмо мала, управо недовољна да подмири све потребе, док је тражња исте била врло велика, — и при таквом стању пијаце продуцент је продавао своју робу брзо, и по релативно високу цену. Једном речју он је, при сваком обрту свога капитала, реализовао велику зараду. Та је зарада, до душе билау ствари мања но што је номинално изгледала, јер је била изражена у новцу, који је сваким даном губио у вредности, али и уз ову коректуру она је ипак била довољно велика, јер је сваке године остајала велика чиста зарада у новцу и по одбитку свих трошкова и амортизације.

Ова висока зарада, са своје стране, имала је привлачну снагу за све слободне капитале, тако да је у релативно кратком размаку времена (1919—1922 године) подигнуто врло много нових индустријских предузећа, док су, с друге стране, постојећа предузећа знатно проширила своја постројања. Капитал за ова нова оснивања одн. за проширење већ постојећих предузећа притицао је са разних страна: индустријалац је налазио за целисходно да сву своју чисту добит уложи у фабрику, у проширење фабричких инсталација да би могао што више производити, и на тај начин своју зараду повећати; капиталисте, т. ј. сопственици слободних ка-