Економист
|
Бацајући један критички поглед на развитак наше индустрије у периоду од 1919—1922. године моћићемо одмах запазити, да имамо пред собом типичан пример оног развитка, који обележава почетну фазу таласасте линије, која карактерише привредну кризу. Оснивање нових и проширење инсталација и рада у постојећим индустријским предузећима ишло је бржим темпом, но што то иде у нормалним · приликама; овај убрзан темпо одузео је могућност, да се одржи равнотежа и рационална мера у свему ономе што обезбеђује успех предузимачу, — и тај поремећај равнотеже одн. манко у мери, морао је, а пре а после довести до кризе
У следећем ми ћемо изложити по,аве, које су морале наступити, и које су довеле нашу индустрију у тежак положај, у коме се она данас налази.
(Са оснивањем нових и проширењем рада у већ постојећим предузећима наступило је поступно осетно померање у односу између понуде и тражње. Док је у почетку тај однос био, видели смо, повољан по понуду, те је, благодарећи томе продуцент могао брзо и по повољним ценама да прода своју робу; сада се поступно тај однос мења: понуда се повећавала, а тражња остајала непромењена тако, да је једног лепог дана понуда постала већа од тражње. Пијачна коњуктура изменила се, дакле, на штету понуђача робе: одн. није је могао увек продати по ценама које су му конвенирале.
Уз ову неповољну пијачну коњуктуру долази постепено и из истог разлога, повећање продукционих трошкова, чиме се, наравно, положај продуцента још више погоршао.
И повећање продукционих трошкова дошло је, казали смо, услед оснивања нових и проширења рада у већ постојећим предузећима. Индустријска предузећа почињу једна другима конкурисати не само као продавци, већ и као купци економских добара. Тражња сировина, материјала, радне снаге, капитала, и свега онога што је индустрији потребно за рад постаје већа. Услед овога поскупљује цена сировини и материјалу; повећава се и номинална и реална радничка најамница; интересна стопа скаче, једном речју настаје осетно повећање у свима важнијим позицијама продукционих трошкова.
>