Економист

307

Саобраћаја, Министарство Саобраћаја Генералној Дирекцији, а ова. Обласној Дирекцији. Дакле, да једна набавка, која је предвиђена Буџетом расхода, дође — у најбољем случају до извршења т. ј. ако је Одбор за оцену држ. набавака нашао као умесну, треба предмет те набавке да прође кроз. 14 деловодних протокола, путујући у најмању руку 6 месеци. У случају пак да лицитација није успела онда кроз 28 деловодника са путем од 12 месеци!

Ето како изгледа процедура за оно, што је буџетом предвиђено, и што је од стране Народне Скупштине примљено: то се не може да набави на време лако и брзо, чисто радом у Дирекцији, већ се даје на неко расмотрење и благосиљање људима, који апсолутно не могу да познају ни потребе ни прилике па ни квалитет онога што треба, боље од. стручних органа у Дирекцијама, који су свакодневно са тим материјалом на послу. |

Хтела се нека контрола, која је стварно фиктивна, те не преставља контролу већ неко неповерење, којим се огромно смета раду.

За продуктивни рад Жељезничких Дирекција нужно је, да се што више упросте саобраћајне и трговачке формалности. предвиђене у Закону о рачуноводству, да се обрати пажња на контролу и уведе лака администриција са поверењем у старешине ради уштеде у персоналу, као што је то н. пр. Данска извела.

Данашњи Закон о Држ. Рачуноводству смета много: правилној и на време извршеној набавци. Он даје много права баш онима, који много мање, услед самог свог политичког положаја одговарају.

Закон о Држ. Рачуноводству треба и мора да постоји, но, он не може, нити сме да буде исти за све установе.

За напредан, сигуран и угодан саобраћај на жељезницама потребно је, да постоји засебан Закон о набавкама за Државне Жељезнице и Рачуноводству, који има бити израђен на бази поверења и награда. Дирекцијама се мора дати право слободе, да са добивеним буџетом расхода а из својих прихода што самосталније располажу.

Државне жељезнице биле су и биће увек ништа друго, до чисто транспортно средство, коме се за постигнуће циља.