Економист

319

Дирекција за Грађење. На челу прве стоји Генерални Директор а на челу друге Директор. — Дакле, усвојен је један систем, који би одговарао систему, кога је још 1906. год. предложио за Аустријске жељезнице Вилхелм Екснер.

Под Генералну Дирекцију потпадају пет обласних дирекција: Београдска, Загребачка, Суботичка, ЈБубљанска и Сарајевска.

По Уредби о организацији Министарства Сабораћаја и сеобраћајне службе регулисан је делокруг рада Министарства. Саобраћаја и осталих јединица, потчињених Министарству.

Односно жељезница може се рећи, да је организација успела, јер је за наше прилике подесна. Тешкоће у раду и Министарства и Генералне Дирекције и обласних дирекција леж- једино, као што сам напред навео, у недостатку подесНог закона о државном рачуноводству за жељезничке установе, у гломазној администрацији и у немогућности, да се Генерална Дирекција формира у оној величини, која је потребна. за обављање свију послова, који су Уредбом о организацији Министарства Саобраћаја предвиђени.

Потребно је, да се донесе или нарочити закон, или да се данашњи закон о државном рачуноводству, у толико измени у колико би се дало веће право према самој природи службе Генералном Директору и Директорима обласних дирекција и нарочити упути и уредбу за лаку и брзу администрацију. До времена пак док се омогући формирање Генералне Дирекције, за што треба више година, треба дати веће компетенције обласним дирекцијама и уклонити из делокруга рада Генералне Дирекције све оне ситнице, које јој данас не дају да ради на своме правом послу.

Садашњи рад Министарства Саобраћаја и Генералне Дирекције са општим законом о државном рачуноводству није никакав и потпуно је неодређен, јер и Министар и Генерални Директор немају она права, која су потребна, да по својој иницијативи и по предлозима обласних директора донесу брзо све оне одлуке, које су нужне за ефективан жељезнички саобраћај. Они су у истој улози као и директори обласних дирекција. Морају исто тако да моле и да буду дуги мостови, преко којих се превлаче маса предмета споро у темпу теретних возова за решење брзог промета. Петар А, Прокић.