Економист

321

тити троширина у истом износу. Државна трошарина наплатиће се на самој граници, т.ј. једновремено с царином (где ова наравно постоји — а за шећер она постоји у свима дрдржавама), и стога је многи називају „царинским доплатком“; општинска трошарина пак кад и где постоји наплаћује се на увезену робу на исти начин као и на домаћу робу, т.ј. у моменту, кад дотична роба улази у општински рејон, — овде се у опште и не испитује да ли је роба домаћег или страног порекла.

Разуме се само по себи, да наплата царине у првом и наплата трошарине у овом другом примеру претпоставља, да је свака држава, у уговорима закљученим са страним државама, то право наплате резервисала одн. да га се није одрекла. И пошто би одрицање тога права значило оштећење домаће радиности у корист стране, све су државе то право резервисале. Наплата царине резервисана је у уговорној тарифи; наплата трошарине у уговорној одредби, која гласи од прилике овако: унутрашње порезе, које оптерећују производњу, продају и потрошњу робе — па било за рачун државе или за рачун самоуправних тела — не могу оптеретити робу из друге уговорне стране ни јаче ни теретније, но исту врсту робе домаћег порекла.

Цитирана одредба има, као што се и на први поглед види, двојак значај; она санкционише: (а) право наплате трошарине на увезену робу у држави увознику: (6) гарантију за државу извозника, да наплаћена трошарина не. сме бити већа од оне која се наплаћује на домаћу робу(“)

Из свега до сада изложеног могло би се утврдити следеће правило: све порезе које оптерећују производњу (доходак продуцентов), дакле: порезе по приносу, порезе по укупном дохотку, порезе на пословни и имовински промети порезе на имовину, — имају се наплатити код увезене робе у форми царине; трошарина (државна или општинска) у облику порезе.

Ово је правило признато као тачно и у теорији и у пракси, па ипак оно не може да отклони сва спорна тумачења. која се у његовој примени могу појавити; и с обзиром на

(5) Једва је и потребно нагласити, да је и ова гарантија врло потребна — јер би, у недостатку исте уговорно везивање царина постало илузорно, пошто би се могло наплатом веће трошарине увек изиграти.