Економист

390

као оштету, а 50%/, од пијачне држава би задржала као специални порез на имовину.

Према томе, држава би несравњено боље прошла према моме предлогу, јер би добила велики резервоар прихода, који би у ствари плаћали сељаци — откупници.

Од сто процената ошкупне цене (25'/, мање од пијачне) држава би задржала 66.6%/, а 33.3%/, добио би власник за губитак земљишне ренте.

Tr. Крста Милетић, као Министар за Аграрну Реформу «није схватио ове односе као што треба него је предложио да се од проценом утврђене накнаде према просечној прометној цени у годинама 1910—1915 „задржи за покриће управних трошкова и као допринос за колонизацију, за штампање обвезница и све остале трошкове који су у вези са извршењем овог. закона и то:

до 25 хектара експрописаног земљишта 27,

треко 25, о ЈЕ OU 37 5 50 „ 10 Ова 5 А

5 100, РА ~ = 5

3 24070) 500) ~ - 1097.

5 D()())) S О | a | 15%,

O JL (0700) но О ОВИ SLANE i | Oe 20% 55.000 Ооо ; - 307 10.000 „_— | 6 а 40

”„

Пре свега треба рећи да је мотивација задржавања ови» процената од откупне цене неискрена. Сткуда да се тражи за покриће управних трошкова аграрног закона, штампање обвезница и „остале“ трошкове овај споциалан приход и по прогресивној скалиг Сви државни расходи покривају се свим „државним приходима, сем случаја консолидованих дугова, 3агарантованих специалним приходима. Али специалних државних прихода за покриће специалних управних расхода — добре финансије па и. наука, не познају. У осталом, све да се тако нешто и озакони, кад приходи једном уђу у државну благајну, њима располаже Министар Финансија а не Министар Аграра и Министар Финансија ће их трошити према потребама свих „државних расхода.

Очевидно је, да су задржати проценти према предмету ж. Крсте Милетића у ствари порез на капитал на прогресивној