Економист

дур Е #

Зато су овом погледу потребне исправке у будућем аграрном закону. Потребно је да су прво озакони одредба да се за граничне крајеве утврди минимум земљишта, које ће се додељивати и оставити породици а које мора бити сигурна основа за ситни сељачки посед. Даље, да се врши унутрашња колонизација тих крајева, у колико има пренасељених места, где због оскудице у земљи и великим поседима нису задовољени мештани и зајемчити, да ће се колонизација брђана вршити тек пошто се задовоље потребе мештана и унутрашња колонизација тих крајева.

Већ 1921. године, осећали су се сви недостатци постојећих одредаба у аграрним Уредбама и приликом ревизије Уредаба у Законодавном Одбору израдио сам законски предлог о насељавању Северних Крајева, у коме сам тражио да се горње а а нарочито она о минимуму озаконе, — по овлаштењу

· Секције Законодавног Одбора. Али исти предлог није озакоњен (и ако је штампан у Демократији, 1991. од 5 децембра) јер је Министарство решило да предложи органски велики законски предлог Народној Скупштини. То је био предлог г. Крсте Милетића о експропијацији великих поседа и колонизацији од 1922. год. па до 1993. године.

Но осим ових недостатака у погледу осигурања мини: мума, наша аграрна реформа је непотпуна јер узима у обзир само оне земљораднике, који или немају земље или имају до 10 јутара, али другој категорији (земљашима до 10 јутара) допуњује према расположивом земљишту у најбољем случају посед до десет јутара.

Али, несумњиво је да осим малог ситног сељачког поседа са утврђеним минимумом а заштићеним забраном отуђења, потребни су нашој пољопривреди и средњи сељачки поседи. Сељаци са 10 до 30 јутара престављају највреднији сељачки елеменат, најдурашнији и најгладнији земље. И штета је, што ваша аграрна реформа није водила рачуна о потребама и тог дела сељаштва. И ако се не може изаћи свима у сусрет, ипак треба створити могућност, да и тај део учествује у благодетима аграрне реформе. То се неће урадити, додељивањем земље тим сељацима али треба им омогућити, да неподељене максимуме, који стоје под забраном отуђења, могу ови сељаци са 10 до 30 јутара првенствено откупљивати.

24%