Економист

954

новобечејском срезу, који је 909/ српски, има још око 3 хиљаде породица, које нису задовољене, и траже колонизацију, јер нема довољно великих поседа а унутрашња колонизација није извршена него тек почета. Слично је стање и у неким де "ловима Јужног Баната. - |

Али највећи недостатак наше аграрне реформе — без обзира на крајеве, — што се није гледало на један јасан и одређен основни циљ аграрне реформе. Тај циљ аграрне реформе, да ствара мале, ситне сељачке сопственике. | Наша аграрна реформа стварала је сићушне закупнике и то једногодишње па четворогодишње али не сталне у том року, јер их је ревизија сваке године померала и покретала. Под претпоставком, да ће садашњи закупници аграрни интересенти, бити потврђени као сопственици, опет то остаје сићушан сељачки посед, јер просечна количина јутара, додељена на једну породицу на територији Београдске Аграрне Дирекције износи између 3-4 јутра, (299.916 к. јут. на 77.104. породица) а у Хрватском Загорју не достиже ни два јутра (23.884. к. ј. на 21.650 породица).

Међутим, тај посед је сићушан и он граничи са стањем пролетаријата. При већим економским потресима и недаћама, он ће подлећи у борби и новостворени сопственик поново ће се вратитити у пролетаре, одакле га је дигла само привремено и за врло кратко време аграрна реформа.

Потребно је зато учврстити циљ аграрне реформе а то је стварање малог, ситног сељачког поседа, али не сићушног. То ће се цостићи тиме, ако се утврди законски минимум за ситни сељачки посед. А тај минимум треба осигурати и у закону и у пракси. 7ај минимум може да буде најмање пеш хекшара. Таквим сељачким поседима, који би према бројном стању породице прешли пет хектара треба опасати све наше граничне крајеве. Они ће бити сигуран ослонац и за привредни развитак земље и за одбрану државе и за националну сигурност.

Велика је грешка са националног гледишта, насељавати привредно неразвијене брђане и горштаке и давати им пет хектара у Војводини, а привредно способног, гладног земље мештанина оставити незадовољеног. То је крупна и привредна погрешка, јер су мештани несумњиво бољи ратари него брђани — сточари — колонисте.