Економист
998
правни систем који се уздиже изнад међународног и државног права и у коме би се њихове несагласности дале измирити —_ не постоји“. Тиме се хтело рећи, да по међународноправном гледишту једна држава може бити стара, па опет зато да се са државно-правног гледишта сматра као нова и обрнуто. Ово питање ми ћемо поглавито третирати са гледишта унутрашњег права, дакле државног односно уставног права, додирујући само узгред међународно-правно гледиште.
Нове државе могу постати у главном на два начина. фактички (де Тасо) и правно (де ште). Правно оне постају увек у случају, ако је њиховом стварању претходио какав правни акт, рецимо један устав или један међунауодни уговор, ако је реч о државном савезу. Све остало спада у фактички начин постајања. Овом приликом треба напоменути, да је у модерном јавном праву гогово без дискусије утврђено, да државе могу уопште постати само фактичким путем, а да су сви остали правни акти који после тога следују, само једна виша санкција њиховог постанка. За нашу државу се каже, да је она постала првога децембра 1918. године, али да би могли да одговоримо да ли је она заиста тада постала морамо видети шта је пре тога било. Али пре но што би прешли и на ово излагање, изнећемо у кратко мишљења правних аутора и политичара о томе питању.
Правни аутори и политичари у овоме се питању не слажу. Има у главном три мишљења која једна другом противрече. Ми ћемо сва ова три мишљења изнети једно за другим. (1) По једном мишљењу наша садања држава није ништа друго него продужење раније Краљевине Србије. Аустро-Угарска и Југославија се није ујединила са Србијом, она јој се просто придружила; то је била права анексија као што је од прилике Француска анектирала Елзас- Лотрингију. По томе мишљењу српска Краљевина није престала постојати фактом уједињења, она је постојала и после !. децембра 1918. године. али сада само увећана. Представници тога мишљења стоје на томе становишту поглавито зато, што је право на заједничку државу извојевала Србија на бојноме пољу. ИМ зато се ово гледиште као што се види може назвати племенско-националним. (2) По једном другом гледишту, у моменту уједињења постојала је не само Србија већ и Хрватска