Економист

339

жао независна држава. Она је заједно са осталим аустро-угарским „Југословенима драговољно ступила у заједничку државу са Србијом, али под једним условом, да Устав те државе буде донесен без племенског надгласавања. И како овај захтев није задовољен, то Хрвати не могу да признаду Устав који је на Видовдан донет српском већином. Пошто тај Устав Хрвати не признају, то у ствари постоји још незивисна хрватска држава као што постоји Србија, те се зато мора и узети да држава Срба, Хрвата и Словенаца још не постоји. (3) Најзад, по трећем мишљењу, наша садања држава је створена и постоји не као стара већ као нова држава. Као нова држава 'она се мора узети зато, што не постоји никакав правни континуитет у уставном животу Србије и државе Срба, Хрвата и Словенаца. То треће мишљење, даје овом гледишту од прилике овакво објашњење: према приликама које су постојале у времену оснивања наше садање државе, њено уједињење није се могло извести на историјској основи, и први услов за стварање државе С.Х.С. био је раскид са државноправним историзмом, који би у ствари био само јабука раздора између три племена. Да се не би ово десило, држава Срба, Хрвата и Словената морала је бити организована као нова држава са новим Уставом. То је била, по овоме трећем мишљењу, намера Видовданског уставотворца, који је ту своју идеју најјасније обележио у томе, што је за државу Срба, Хрвата и Словенаца прописао нов грб и нову заставу, који према својој форми у Уставу прописаној, садржи у себи као „амблем идеју југословенства. Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца јесте аутектон;. он се не може довести у везу ни са каквим ранијим Уставом; то није била уставна промена у ранијем српском Уставу, или промена правног поретка постојећег у аустријској Југославији, већ један нов правни пропис који је донет независно од свега овога.

То су у главном та три мишљења која постоје кад је реч о томе, да ли је наша држава стара или нова. Прво и друго мишљење као што се види, јесу у ствари национално. племенског карактера; само за ово последње може се рећи да има у себи највише правнога елемента. Да видимо сада, зашто је ово треће мишљење у главноме најтачније. Да би то ви-

23%