Економист

390

не доноси ни близу ону ренту под условима досадашњих цена репе, какву ренту доноси шшеница или кукуруз. Величина ове разлике у рентабилности зависи од многих околности а специјално од тржишних цена ипшенице и кукуруза. Те цене регулише тржиште, те ће према томе оне бити час веће а час мање. Ово пољопривредник мора имати у виду стављајући захтев у погледу цене шећерне репе. Ако узмемо у обзир баш и у Чехословачкој, просечни принос репе по јединци површине за последњих пет година т. ј. 227,76 товара и просечни принос пшенице или јечма (ове земље долазе у обзир код репе пре него друге, а нарочито јечмене) и то пшенице 14,96, јечма 15 товара по јединци површине и узмемо цене у обзир, имаћемо овакав преглед рентабилности културе репе: репа по фабричној цени од 20 круна даје по хектару око 8200 дин. Пшеница даје по хектару а 252 кр. више одговарајуће количине сламе (30 товара) а 15 дин. око 8275 дин. Свакако вредност сламе може бити већа са посве појамних разлога, те би ова цифра се могла попети и до око 9179 дин. па и преко тога. Код јечма имамо на основу истог прорачуна око 3—9000 дин. Ови бројеви јасно говоре. О неком особитом непосредном рентабилитету културе шећерне репе ни тамо не може бити говора. Али она се тамо гаји ипак у тако великим размерама. Много су веће друге користи од ње. ( овоме смо ми у ранијим расправљањима опширно говорили. Тежити је само, да разлика непосредног њеног рентабилитета према другим културама не буде осетна. Овим не мислимо да кажемо; да је понуђена цена репе код нас на оправданој висини исто тако, као што није ни затражена. У нашим ранијим расправљањима ми смо износили различита гледишта и пропозиције, желећи тиме да се избегну што више каламитети тржишта у погледу цена, а у циљу да створимо и осигурамо нашој индустрији потребну сировину на солидној основици. На жалост закони тржишта су остали и остаће увек као такви. Не може се рећи, да се није у много чему успело. Могло би се можда и више успети. Наше је било да добијемо сировину. Ми смо је већ добили. Наше је сада, да је очувамо. Остало ће се већ све регулисати после мањег или већег колебања и повијања на једну или другу страну. Једно је у целом овом питању јасно, а то је, за сада се још