Економист

=

342

Краљевина Србија и аустро-угарска Југославија (пошто сеје мало пре тога Црна Гора већ сјединила са Србијом) Разлика између њих је била само у томе, што је Србија била држава и де јите и де јасјо с погледом на њен међународни карактер, док је аустро-угарска Југославија у томе погледу била само држава аде јасто, али са гледишта унутрашњега права, то су „биле две државе. Актом уједињења, дакле, као што се види те су се две државе слиле у једну, извршено је уједињење двеју већ постојећих држава. Изасланици загребачког Народног Већа изјавили су поред осталога Принцу-Регенту Србије. да би ради „коначног уређења те уједињење државе, требало сазвати Уставотворну Скупштину изабрану на основи једнакога и пропорционалнога права гласа“, нашто је Регент одговорио, да он и његова влада „потпуно прихватају све жеље и погледе“ које су изасланици изнели о уставотворној скупштини. Из овога се јасно види, да су законски представници и једне и друге државе схватили уједињење, не само као акт оствареног националног сна Југословенства, већи као акт стварања једне нове државе, која је баш тога момента прокламована под именом Краљевства Срба Хрвата и Словенаца.

II.

Као што смо већ у почетку напоменули, ово питање, може бити расматрано у главноме са два гледишта: са гледишта међународног права и са гледишта. унутрашњег, државнога, односно усгавнога права. Ако оставимо за сада на страну теоријска схватања овога питања, јер нам то овде и није циљ, постављено питање има да се расправи једино са гледишта позитивнога права, односно са гледишта политичких прилика које су акт уједињења изазвале. Према већ горе из: нетоме види се, да су представници једне и друге државе, схватили уједињење као акт стварања нове државе. У поли: тичком животу ових двеју држава и у пракси ствар је овако стајала: 1) Устав Краљевине Србије од 1908. године, као њен основни закон, важио је само у њеним границама, то није био устав новостворнне државе. Поставља се уопште питање да ли је тај устав у целини својој важио и у самој Краљевини Србији. Као што је познато у томе уставу било је врло