Економист

400

od potrebe izlaći, da ovaj ugalj potpuno izgara i da u majgoremi slučaju na pepeo i šljaku 10%/, otpada. Računajuči vagon od 10.000 kila to znači, da je sagorelo punih 9.000 kila uglja a tek jedna desetina ostala je neizrabljena, odnosno, da je dotično poduzeće za 9.000 kila ugljena platilo 7.000 dinara t. j. 80 para po kilogramu.

Cena jednom vagomu (10.000 kg.) boljeg domaćeg uglja varira izmedju 4.500 do 5.500 dinara te stoga za slučaj, koji želimo izneti, uzimamo prosečnu cent koštanja od din 5.000. Od naših u kalkulaciju uzetih 10.000 kila domaćeg uglja izgoreva u najboljem slučaju do 7.500 kila, dok ostatak, dakle potpumih 950, otpada na pepeo i Šljaku. Tačnim proračunavanjem dolazimo do rezultata, da je naš domaći ngalj uslijed prednavedene razlike kvalitete za 25 do 30% skuplji od inostranog, prem onaj prvi ima 7 a drugi oko 5 hiljada kalorija. Već ovaj prvi izvod jasno dokazuje koja je razlika u rentabilitetu upotrebe jednoga i drugoga u govoru Sloječeg uglja koju golemu ulogu ovaj inostrani ugalj usled toga igra u sveukupnoj kalkulaciji poduzeća i u mogućnosti konkurencije i jeftinije izrade svojih produkata naprama jednakim produktima inostranstva.

Prelazeči sa materijalne na tehničku stranu, t. |. na uredjaj gotovo beziznimno svih naših industrijskih preduzeća, to valja znali da su sva ova preduzeća uredjena sa ložionama namenjenim za potrošnju ugljena visoke kalorije i da bi pregradnja i preudešenje tih ložiona (roštilja, rostova) u pretežnomi broju iziskivala tolike goleme novčane ŽIVE, da ih mnoga poduzeća nebi Dila u stanju provesti.

Iz ovih već do sada navedenih razloga jasno proizlazi, da je naša industrija neminovno vezama UZ upotrebu prvoklasnog inostranog uglja i da bi nemogućnost upotrebe ovoga ugljena urodila najtežim posljedicama po OVI industriju, po Ovu пази! опако samo teško se podržavajuću i u neprestanim trzavicama se nalazeću industriju, koja bi uslijed uvodjenja uvozne carine na inostrarni ugalj, morala zapasti u još goru i težu krizu i od one, u kojoj se već | sada nalazi. Ali ne samo da bi uvedenje uvozne carine ubitačno delovalo na samu industriju, koja je usled svjetske konkurencije primorana da izradjuje svoje produkte па najjeftiniji i najracionalniji mnaćim, мес bi time stradavalo i sveukupno naše pučanstvo koje će svaku robu plaćati skuplje, i to robu inostrane konkurencije, kojoj će još uvek ostati dostatan razmak, da sa