Економист

411

III.

Изнећемо сад разлоге који утичу да се код нас и даље одржава висока: каматна стопа упркос побољшању економских чињеница, које иду у прилог њеном смањивању.

Неподношљива висока каматна стопа почиње своје дејство крајем 1922 год. и почетком 1923. године, баш у времену када држава престаје да се задужује код Народне Банке. У том истом добу почиње и поправка динара, која се нарочито испољава у 1924. години. Просечна вредност динара у претпрошлој години била је 6 швајц. франака за 100 динара, а у прошлој години средња вредност динара пење се на7 шв. франака.

Каматна пак стопа за то исто време, према извештају Нар. Банке за 1924. год., била је између 18 и 30%; a камата коју су банке плаћале на улоге на штедњу варирала је од 6'"/, до 18" али је највише било по 12“,

Ако се запитамо колика је каматна стопа у осталим земљама, било по активним, било по пасивним пословима

казало да се само у времену паника, услед пада вредности новца, бацају на тржиште велике количине националне монете, које припадају странцима, и траже стране валуте. На против у доба прогреса никад се претварање динара у стране монете не би вршило у великим размерама и према томе неби неповољно утицало на његову вредност.

Најзад у врема валоризације новца зајмотражиоци имају рачуна да дају свој новац и по мањој каматној стопи, јер ће им номиналан износ позамљеног новца. и без интереса, када им буде враћен, имати већу вредност него што је имао када су га дали. |

Из истог разлога и зајмотражиоци немају рачуна да плаћају велики интерес у доба дефлације. И они резонују као и зајмодавац и треба да су или у великој неприлици или да имају у изгледу некакав врло рентабилан посао (што је у том добу ретко), па да пристану да плате раније постојећу високу интересну стопу. Обично се у доба дефлације свако клони задуживања.

Да резимирамо сад разлоге који утичу, у доба скакања вредности новца, на смањивање каматне стопе.

1. Штедња се повећава.

2. Мања тражња капитала услед смањивања рентабилности послова и застоја у производњи, што је последица пада цена.

3. Стабилизација и валоризација новца примамљује нове стране капитале, а задржава старе раније делоноване.

4. Интерес зајмодавца да пристане на мању каматну стопу, јер ће му бити враћена већа куповна моћ него што је дао. .

5. Зајмотражилац нема рачуна да плати високу каматну стопу, јер цене

падају и теже му је да заради онолико колико је узајмио заједно са великом каматом.