Економист
j 413 када цене падају, када се може много теже зарађивати него раније. Стање је тешко, готово неиздржљиво. Отуда много крахова, али крахова који помажу мало општој ситуацији, јер до ликвидације не долази услед примене нагодбе. Они који нису крахирали, одгодили су само свој пад, пристајући да плаћају велику каматну стопу, која не одговара приликама новчаног тржишта. Умесно је да поменемо овде основ свих економских закона, а то је лични иншерес бездушан, немилосрдан али једини по којему се управна већина нуди, морамо рећи и с правом, када се тиче пословг. Како је наша данашња економска организација основана на начелу слободне конкуренције то свако гледа у пословима, не само да искористи специјалне повољне прилике у којима се он налази, него исто тако, а можда још и више, неприлику која је задесила његовога конкуренша. Тако је и данас у погледу каматне стопе, кредитори искоришћују незгодан положај дужника. Морамо указати још на један моменат. Када се тиче кредиша онда је стање много теже, има много веће зле последице, далеко се више распростире него што је то случај иначе. Данашња кредитна организација почива на узајамном задужењу публике и новчаних завода. И једни и други и дугују и потражују. Природно је да је такав механизам врло осетљив. Довољно је да један број учесника не одговори својим обавезама па да скоро сви то осете, а да и не говоримо о психолошком моменту, наиме поверењу, које је одмах уздрмано и преводи се у пракси поскупљивањем цене новцу, т. ј. повећањем и пасивне и активне каматне стопе.
Поменули смо ликвидацију и казали да се она тешко врши услед примене принудне нагодбе. Понављамо и подвлачимо тај факат. Свуда у свету, а и према нашим ранијим објашњењима, прелаз из кризе у радовно стање врши се ликвидирањем неуспелих, нездравих предузећа. То се код нас спречава на разне начине а поглавито принудном нагодбом ван стечаја, чија је примена изазвала још многе споредне начине спречавања ликвидације. Толико има огромно много послова, који сви проистичу од неплаћања дугова по меницама, Данас је меници, том трговачком ефекту раг ехеПепсе, ослабљен њен значај и нарочито њена сигурност, коју неминовно треба увек да има и да представља.. Данас готово нико никоме не