Економист

944

може. се узети за то као стара, што је актом уједињења од 1. децембра 1918. године доиста створен потпун прекид у уставном животу Србије као и у политичком животу аустријске Југославије: одлуке Народног Већа и Српски Устав нису више имале важности на целокупној територији новостворене државе. Ово се најбоље види по томе, што избори посланика за привремено Народно Представништво нису вршени за цело краљевство Срба, Хрвата и Словенаца према одредбама Српскога Устава и изборног закона за Краљевину Србију. Избор посланика за Краљевину Србију и Краљевину Црну Гору извршиле су њихове посебне скупштине; за Војводину посланичке изборе је извршила Војвођанска скупштина, а за остале покрајине новостворене државе, посланичке изборе извршили су њихови међустраначки одбори. И не само то. Цео правни поредак у Новом Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца није почивао на српском уставу искључиво, нити искључиво на одлукама Народног Већа, већ је почивао на покрајинском законодавству које се затекло у моменту уједињења, или на сасвим новим прописима као што је био случај са пословником Привременог Народног Представништва, који је искључивао не само српски закон о пословном реду у Народној Скупштини него и пословник хрватског сабора и т. д. Са гледишта међународнога права зато, што је признање ове државе и поред тога, што је Краљевина Србија имала своје представнике код страних држава, извршено од стране тих држава, као да Краљевина Србија није ни постојала. И ако уговори о миру с једне стране третирају нашу државу као стару, ипак за то ти исти уговори садрже и такве клаузуле, којима се признаје постанак наше државе, што би несумњиво било непотребно да је наша држава стара. Систем међународних уговора, који је Србија закључила са страним државама и који је стицајем околности наследила Држава Срба, Хрвата и Словенаца, може се тумачити само практичном потребом да се старо стање одржи док ново не буде створено. Па чак и ово последње није без извесних компликација јер може одмах настати питање, да ли је баш цео систем уговора са страним државама које је закључила предратна Србија наследила нова држава Срба, Хрвата и Словенаца. Јер, ако је тај систем уговора прећутно признат од стране