Економист

430

Nezadovoljna s ovim rešenjem Kraljevina Italija pokreće_ odmah po zaključenju mirovnih igOVOra, ponovo OVO pilanje, i posle dugog nastojanja njoj ispada za rukom, da zaključi železničke konvencije sa Austrijom, Madžarskom, Čehoslovačkom i našom Kraljevinom, koje su konvencije oživele gotovo и рогриnosti režim predrainih jadranskih tarifa

Sadržina gore spomenutih konvencija sastoji se u sledećem. Sva roba Која ide preko Trsta ı· Rijeke, ı koja pripada, bilo po poreklu bilo po destinaciji, Austriji, Madžarskoj ili Čehoslovaćkoj, uživaće na železnicama ovih ugovornih država, specijalne povlastice, koje iznose, prema prirodi robe, 90—80%/, prema lokalnim tarifama.

U svome članku „Jadranske železničke tarife“!) ja sam dao: detaljnu ocenu ovih konvencija, te se ovde ograničavam па kratak rezime. .

a) Konvencije o jadranskim tarifama imaju za cilj, da faVoriziraju saobraćaj preko Trsta i Rijeke na štetu zaobraćaja preko drugih pristaništa, a u porvom redu па štetu saobraćaja preko naših pristaništa na Jadranu. | b.) Konvencije o jadranskim tarifama favorizirajn dolazak tuđe, nama konkurenine robe, na pijace trećih država, a na šteti naše vlastite robe, koju i mi izvozimo na te iste pijace.

c.) Politika sprovedena kroz konvevci,e o jadranskim taritama mopla je imati svoga razlosa u prošlosti, pre rata, kada je Austro-Ugarska na svojim vlastitim železnicama Tavorizirala saobraćaj preko svojih vlastitih pristaništa. Ova politika može i danas biti korisna za Italiju, jer privlači saobraćaj na njena pristaništa; ona može biti korisna i za one druge saugovorače (Austriju, Mađarsku, Čehoslovačku), jer favorizira njihov izvoz, — ali ona ne može biti korisna za nas, jer je štetna i po saobraćaj u našim: vlastitim pristaništima, i po interese našeg izvoza.

d.) Ispitujući razloge koji su bili od presudnog ulicaja na naše merodavne Taktore pri pregovaranju i zaključenju ove konvencije dolazimo do saznanja, đa je ovde data prevaga železničkim fiskalnim interesima nad ekonomskim interesima zemlje. Naša železnička uprava uplašila se, da bi roba trećih država, ako i mi ne ·bi potpisali konvenciju, bila upućena nekim drugim pravcem,

1) Videti Ekonomist god. V br. Š