Економист

499

·'koji nas vezuju sa onim drupim saugovoračem, — a fo Sl UuSlOVI Кој, 1 рогед naše najbolje volje, neće biti uvek ispunjeni. -

Drukčija je garantija koju nam može pružiti izgradnja naših vlastitih pristaništa: kad budemo dobili svoja pristaništa; i kad bla'godareći tome svi naši krajevi budu potpuno nezavisni 6d Tršta i

Rijeke, — onda je nesumnjivo da će nam Kraljevina Italija, ruko“vođena svojim vlastitim interesom, širom olvoriti svoja pristaništa.!) i. :

Govoreći o ovom pitanju smatramo za pofrebno da se za-

ustavimo, i to malo opširnije, na dvama ugovorima, одп. па

dvama ugovornim kompleksima koji su imali/ža cilj, „da regulišu

pitanje o upofrebi Trsta i Rijeke od strane država u njihovu Za-

ledu“. Mislimo na ugovore: 1) o jadranskim tarifama; i 2) O про-

trebi riječkog pristaništa. | Аа. 1.

Svesna opasnosti: da Trst i Rijeka, razdvojeni politički od ·oblasti koje su ulazile u njihovu trgovačku sferu, mogu pretrpeti veliki gubitak u svom saobraćaju, — Kraljevina Italija učinila je, još na konferenciji mira, predlog: da se zadrži i posle rata „režim jadranskih tarifa“, t. j. naročito sniženi železnički podvozni stavovi za robu, koja se uvozila odn. izvozila preko Trsta i Rijeke.

Konferencija mira primila je samo jedan deo ovog predloga, na ime, u koliko su u pitanju železničke linije koje su ostale na teritoriji pobeđenih država Austrije i Madžarske; što se tiče ostalih država Konferencija Mira. smatrala je, u ostalom sasvim umesno, da im treba ostaviti potpunu slobodu u pogledu izgrađivanja njihove železničke politike.

i) Pristalice onog prvog mišljenja navode vrlo često, u prilog svoje teze, ugovor od 1914. god. između Kraljevine Srbije i Grčke o upotrebi solunskog, i ugovor između Italije i Čehoslovačke o upotrebi trstanskog pristaništa. Mi se na оуот агрштети пе možemo zadržavali, ali smatramo sa potrebno da naglasimo, da se ova dva primera ne mogu upotrebiti kao dokaz, jer su u pitanju slučajevi koji se ne dadu uporediti. Kraljevina Srbija iz 1914. god., a isto tako i'damašnja Čehoslovačka su države koje nemaju svoga mora, nemaju dakle svojih morskih pristaništa, i kao takve one mogu naći interesa, odn. mogu biti „рппидепе, да putem medunarodnih ugovora obezbeduju upolreDn tuđih pristaništa. Naša Kraljevina pak, koja ima vrlo dugačku morsku obalu sa bezbroj prirodnih luka,

nalazi se u drugom, t. j. u mnogo povoljnijem položaju, te ne mora pribegavati uHgovorima OVE Vrsie.

<