Економист

452

плићак, дубок пола метра при обали а два метра према отвореном мору. Тај плићак је узет да би се евентуално насуо земљом и да би се, можда, доцније конструисао ту нови кеј у продужетку постојећег.

Та три дела наше зоне требало би уредити, повезати и снабдети потребним инсталацијама. Али каког

Слободна зона је установљена да служи нашем трговинском промету — извозном и увозном — преко Солуна; према томе, целокупно њено техничко уређење, све грађевине и инсталације, имају се подесити тако да што боље одговоре потребама тога промета. Погодити праве потребе тога промета и његовог будућег развоја значи, у исто време, решити у начелу питање организовања зоне за рад. Озбиљна студија свих података који се односе на нашу трговину преко Солуна намеће се надлежним факторима као неопходна потреба. Управо важност тих података толико је велика, да је немогуће и говорити о аменажирању зоне док се, ма и летимично, не изнесу извесне цифре, које приказују размер и састав нашег транзита преко солунске луке. Коликом и каквом промету је наша зона намењена — то је питање које нам се овде само поставља.

Конвенција од 10 маја 1923 одређује нашу зону за „транзит преко Солуна.“ Сам тај израз опредељује да наша зона може служити не само нашем транзиту, него и транзитном промету ма које земље. Како је пак транзитна трговина других земаља без великог значаја за солунску луку, то су сви из гледи да ће наша зона служити поглавмто нашем транзиту, увозном и извозном. Ометана многим околностима политичког и економског реда, наша транзитна трговина после рата није још дошла до свога пуног изражаја, па ипак она представља годишњи промет од близу 4.000 вагона робе“) Међутим, у праву смо да се запитамо, хоће ли зона служити искључиво транзиту преко Солуна. Један знатан део наших отправа не сматра се као транзит, а иде преко солунске луке за поједине

1) Према статистици солунског Кејског Друштва, ми смо у 1923 години увезли транзитно преко Солуна 2.947 вагона робе (највише соли, пиринча, кафе, алкохола, разних уља, затим текстила и металних артикала) а извезли транзитно 252 вагона (највише пасуља, сира, воћа, кожа дрва, метала и руда) Ранијих година је наш транзит био знатно живљи.