Економист

453

грчке пијаце, за Пиреј, Атину, Волос, Кавалу. Хоће ли овај промет мимоићи нашу зону у пролазу кроз Солунр Неће, свакако. А по важности својој, тај промет не уступа ни у колико нашем транзиту преко Солуна. Што је овде значајно, док се гро правог транзита састоји из увозних артикала, дотле највећи део овог локалног транзита (трговина између наше Земље и грчких пристаништа) сачињавају наши извозни артикли. Најзад, потребно је овде поменути и промет са евентуалним државним набавкама, који ће, вероватно, узети маха кад добијемо своје пристаниште у Солуну. У сваком случају апстрахујући сваки евентуални промет или евентуални развој постојећег промета, наша се зона има оспособити да прими један увозно-извозни промет од приближно 8.000 вагона робе. Тај промет, наравно. није подједнако распоређен на сва годишња времена: док се у јесен и зиму обавља врло интензивно, дотле преко лета потпуно малаксава. Дневни промет у јеку сезоне достиже често 100 вагона робе и стоке, и та чињеница је од капиталне важности за организатора наше зоне. Она, управо, иставља читаво питање железничке тракције, које има да обезбеди циркулацију, истовар, утовар и гарирање толиког броја вагона. Али то није једино питање. Роба се довози и одвози исто тако, и у истој размери, лађама. Треба осигурати приступ свим лађама које се пријаве за истовар односно утовар робе; ето материјала за питање лучког промета, Најзад, највећи део робе која пролази кроз Солун задржава се у њему, из више разлога, дуже или краће време. Смештај те робе поставља такође једно важно питање које организатор зоне има да реши. Саобраћај бродова и вагона, смештај и осигурање · робе, то су, управо, велике потребе нашег трговинског промета преко Солуна које треба задовољити добрим техничким уређењем наше слободне зоне.

Кад је у питању техничка организација зоне, могу се замислити две врсте радова: велики лучки радови који би имали за циљ проширење кејова и басена, грађење модерних магацина, постављање савремених лучких инсталација, и ралови мањег размера, који би имали за циљ само да прошире постојеће грађевине и подигну оне које су неопходно потребне како би зона могла да проради. Питање великих ра-

дова може се разнолико решити, према намерама И могућЕКОНОМИСТ у 81

=——