Економист
- 478
Многе од ових тшешкоћа зацело не може ошклонити пи само ситан соцџшални рад. Морају доћи и знашније политичке и администрашивне мере. Социални рад скреће сељацима пи јавном мњењу пажњу на ша питања, кад не може да их реши, пи самој политици даје један економски п соцпалан садржај који ова иначе нема. =
9. Наше задругарсшво се мора модернизовати. Поред ових послова, особитих за поједине покра ине, има других, економске и културне природе који су нужни свуда. Задругарство је најбољи пут за те послове. Али оно мора из основа изменити свој карактер. До сада су код нас задруге сматране као врста удружења за узајамно помагање. Мало се где задруга схвата исправно, т. ј. као средство да се сељаку не само смање расходи (заједничким снабдевањем), већ и увећају приходи (организованом заједничком прерадом производа и задружном продајом производа). Зато, место сваштарских задруга које раде све а нису нарочито спремне ни за једну врсту рада, ваља оснивати спацпализоване задруге према потребама и могућностима свакога краја: сточарске задруге (за оплемењавање и размножавање стоке или једне врсте стоке), репарске, за заједничку продају фабрикама шећера, жишарске, млинарске, дрварске, воћарске, задруге за индустријске биљке, (дуван, мак, конопља, пиринач, живинарске (за бољу производњу и продају јаја и живине), вршарске (нарочито близу великих вароши где се продаје много поврћа), водене, (за одбрану од поплаве. за исушување и мелиорацију тла, за употребу воде), уз припомоћ Министарства Пољопривреде, које за то има нарочите кредите; најзад, здравсшвене задруге за снабдевање лековима и за добијање јевтиног лекара у селу. (Само такве живе и еластичне организације биће кадре да ступе у борбу са јаким приватним предузећима.
Питање земљорадничког кредшта једва једном је заинтересовало и владине кругове. Но нови закон не обухвата проблем тако да се приватним зеленашима и банкама одузме могућност да цеде сељака. Питање бе у толико мање бити решено овим законом што ће и задруге које он предвиђа. сасвим нејасно, у осталом — имати све недосаатке постојећих српских и хрватских задруга. Зато треба обратити пажњу на последице тога закона; научити сељаке како да удесе задруге и како да се служе са кредитом; евентуално утицати на неке добронамерне чиновнике, упутити их у ово преважно питање села и приволети да у пракси коригују закон и своје методе.
У последње време, задругарство се и код нас почиње специализовати, али ту еволуцију треба убрзати и упутити сигурним правцем. Само брзим и енергичним радом може се поправити оно стање које ће некима можда изгледати описано одвећ црно, а које је у истини врло озбиљно, ако и није