Економист

489

жавних папира купљено и продато за 32, 2 милиона динара, дотле се у прошлој години обрт пење на 225,8 милиона. Од тога долази на ренту ратне штете (2'/, 9/,) преко 206 милиона у промит и терминским закључцима. Укупно је закључено ренте у номиналној вредности за једну и по милијарду динара.

Од акција новчаних завода највише се радило са акциЈама Народне, Извозне и Прометне Банке. Као егзотични папири третирају се: Земаљска, Земљорадничка Српска и РускоСловенска Банка.

Пошто су примљени извештаји управног и финансијског одбора, приступљено је избору петорице чланова за управни, 5 чланова за финансиски одбор и 60 судија изборног суда. У главном су остали сви досадашњим чланови. У управни одбор изабран је као нов члан г. Ада Јовановић-Ресавац, а у финансијски одбор г. г. Милан О. Максимовић, и Мих. Лукаревић, трговци.

Стање Народне Банке.

Крајем маја о. г. знатно се повећало метално покриће код новчаничне банке. Готовина у злату и сребру остала је непромењена, сток у страној монети Нешто се мало смањио, али су се депои на страни и стране валуте повећале за 16,2 милиона дннара. Народна Банка, за рачун Министарства Финансија, била је врло активна на берзи и куповала је целокупну количину девиза, која се нудила у тренутку поправке. динара. Тиме се поглавито даје објаснити повећање стока девиза. :

Сума зајмова на менице доста се смањила: за 71,3 милиона динара То је знак да улазимо у мртву, бањску сезону. Увозна трговина прави једну паузу између летње и јесење сезоне. У извозној трговини такође наступа застој, јер се извоз кукуруза ближи крају, а остали артикли (нарочито стока И сточни производи) не иду тако добро као ранијих година. Следствено томе, не повлаче се кредити од Народне Банке. Затишје настаје пред нову жетву. Опадање зајмова има се приписати, донекле, и враћању од стране оних, којима су отказани или редуцирани кредити. У накнаду зато одобрено је ових дана за 100. милиона динара нових кредита лицима и фирмама који нису до сада уживали кредит код Народне Банке.

Изузетно, овога пута и стање државног дуга показује малу промену“ Рачун привремене размене смањио се скоро за два милиона динара.

Главница показује извесно повећање, Вероватно да су накнадно уплаТили четврту рату по акцијама они, који до крајњег рока (30 априла о. г.) нису били положили дужне суме. Циркулација новчаница повећала се округло са сто милиона динара, упркос смањивању актвиних послова. Узрок овоме треба тражити у повећању стока девиза. Интервенција државна на берзама изазива нову емисију динарских банкнота.