Економист

427

u imali; postoji li mogućnost za Italiju, da privoli ili natera države u zaledu da se ove služe irstanskim i riječkim (u mesto svojim vlastitim) pristaništima; postoji li, najzad, mogućnost za države u zaleđu, da privole odn. nateraju Italijn, da im uvek stavi na raspoloženje upotrebu ovih dvaju pristaništa?

U sledećem dajemo kratak odgovor na gore postavljena pitanja.

Sam taj fakat, da su Trst i Rijeka politički razdvojeni od onih oblasti koje su nekad ulazile u njihovu trgovačku sleru, povlači za sobom kao neminovnu posledicu gubitak u jačini saobraćaja, koji se gubitak ne da ničim naknaditi. Razlog je vrlo prost. Države u zaleđu, čije su oblasti ulazile u trgovačku sleru irstanskog i riječkog pristaništa, frudiće se da trgovinu iz ih oblasti navrate preko svojih vlastitih (a ne preko tuđih) pristaništa, lako da će upotreba Trsta i Rijeke doći samo po nuždi, na ime, ako neka država u zaleđu ne bi imala svoja vlastita pristaništa, ili ako bi, s obzirom na ekonomsku distanciju, upotreba vlastitih pristaništa bila skopčana sa nesrazmerno većim froškovima.

Kao dokaz za tačnost gornjeg Тугдепја mogli bismo uzefi ranije iznete podatke o kretanju saobraćaja preko Trsta ı Rijeke u godinama posle rata. Poznata je činjenica, da je Kraljevina Italija preduzimala sva moguća sredsiva, da pojaća saobraćaj preko ovih dvaju pristaništa: podignuta su nova pristanišna postrojenja, osnovane banke i trgovačke firme, date su razne povlastice, zaključene su konvencije sa državama u zaleđu i tL. d, — 1 Svi ti napori osfali su, kao što smo videli, bez uspeha: saobraćaj preko riječkog pristaništa iznosi jedva jednu trećinu od onoga koliki je bio pre rata.

Ova konstatacija daje nam odgovor i na ono drugo gore postavljeno pitanje, na ime: da li Kraljevina Italija ima mogućnosti da privoli ili natera države u zaleđu, da se koriste trstanskim i riječkim pristaništem? |

Odgovor je negativan. Države u zaleđu trudiće se, kazali smo, da upute svoju trgovinu preko svojih vlastitih, a ne preko italijanskih pristaništa; i s obzirom na ovu, u svakom pogledu ı opravdanu i legitimnu težnju, опе се prihvatiti samo omu konvenciju, koja im obezbeđuje prago па upotrebu fih pristaništa, ali one ne mogi primiti i obavezu |е утаје, Izlazi, dakle, kao šio smo već naglasili, da će države n zaleđu upotrebljavati riječko i trstansko pristanište samo tada i samo u toliko, kada i u koliko