Економист

512

посебне пореске субјекте. Подузеће нема дохотка, оно је само извором прихода; код подузећа не може бити говора о пореској снази у оном смислу, у коме се о томе говори код физичких лица. Што се пак тиче опорезовања дивиденда, које овде конкурира, ваља приметити, да није са техничким потешкоћама скопчан само захват делова читавог добитка, који западају чланове друштва, као састојина њиховог дохотка, него да је са техничким потешкоћама — и ако нешто мањим — скопчан и захват самих дивиденда, дакле само оних делова добитка који се деле, код задруга евентуално употребљавају за стварање пословних делова чланова. Нарочито вреди то за. акцијска предузећа — која се међу предузећима, набројаним у чл. 87 пројекта, по концентрацији капитала најјаче истичу — а поготово за акцијска предузећа са акцијама, које гласе на доносника. У овом последњем случају је — када се још уважи, да се акциске дивиденде исплаћују опћенито на купоне, који никада не гласе на име еруирање поседника акција скопчано са несавладљивим потешкоћама. Тако се велики део акција измиче опорезовању порезом на доходак, и то у првом реду баш акција на доносника, које се понајвише налазе у најјачим рукама, тако може и формална конструкција, која потпуно одговара захтевима чисте теорије, који резултирају из принципа праведности односно из принципа опорезовања према пореској снази, у практичном животу да уроди највећом неправедношћу. Када је томе тако, онда је боље добитак захватити на самоме извору — не бринући се за партиципијенте чланове — једним порезом, а регресирати се за то јачим стопама, диференцираним према врсти предузећа и њиховој рентанбилности. На то упућују — поготово у данашње време — фискални разлози. Још ћу да споменем, да је уг. — хрв. законодавство напустило споменути систем, који је увео зак. чланак Х: 1909, — и то пре него што је и стао на снагу — излучивши предузећа те групе из круга субјеката пореза на доходак (зак. чланком ХХМ!: 1916, 5-ом 2.) и реформиравши подједно порез подузећа, обвезаних на јавно полагање рачуна (зак. чланком XXXIV: 1916).

И ако се дакле са решењем, које даје пројект, стварно слажем, држим, да место, које пројект у својој систематској