Економист

518

Порезу на земљиште подлеже свако земљиште на територију Краљевине, које се употребљује или се даје употребити за пољоделску културу.

За земљишта, која нису од прије била порезу подложна, настаје обавеза на плаћање пореза !. јануара наредне године по стицају услова пореске подложности. =

Што се тиче другог става ваља ми истаћи, да за она земљишта, која у појединим подручјима наше државе по досадашњим нормама нису била подложна земљарини, а под“ ложна су по нормама овог пројекта, не вреди други став, него да њихова подложност почиње са даном, када закон добије обавезну снагу. Став се тај тиче само накнадног стицаја фактичних услова за подложност земљарини, па је то у предложеном тексту јасније истакнуто, а први део тог става је као сувишан и испуштен, јер може само да заведе на криво тумачење другог дела. Мислим, да се је стварно исто хтело рећи и текстом пројекта.

Чл. 12.

За слово 3 тог члана предлажем, да се преиначи тако, да — као и у првом пројекту — гласи:

3. Земљиште под зградом, дворишта до 200 квадратних метара окућница).

Тиме што је трећи пројект између речи „зградом и „дворишта“ изоставио зарез, а уметнуо „и“, даје повода тумачењу, да је земљиште под зградом скупа са двориштем до 500 м“ ослобођено од земљарине, тако да би за двориште остајало ослобођена тим мања површина чим је већа површина, коју заузима зграда. Такова се норма не би могла препоручити.

Слово а) — по коме су од земљарине ослобођена земљишта, страних држава, на којима су зграде посланства или конзулата, у случају реципроцитета — има да изостане, пошто су земљишта под зградом већ по слову 3) овога члана опненито ослобођена од земљарине. Како су земљишта под зградом ослобођена од земљарине само зато, што су учињена предметом пореза на зграде, може овде да се ради само 0 томе, да се земљишта, која спомиње слово а), ослободе од пореза на зграде. Таково ослобођење — у нешто ужем опсегу, јер се односи само на зграде посланства, а не н конзулата, што мислим да дотиче — налазимо и збиља у пројекту под сл. 6) члана 35.