Економист

503

а данас их налази у читавој пространој домовини уједињеног народа Срба, Хрвата и Словенаца.

Најистакнутија је одлика пореза на укупни доходак, што тај облик пореза омогућује да се узму у обзир сви они различити лични фактори, који условљавају порезну снагу појединца. Нарочито се даје ту без потешкоћа провести ослобођење минимума ексистенције од пореза и прогресивно опорезовање. Може се шта више рећи, да се проблем прогресивног опорезовања једино код тог облика пореза да решити на начин, који може да задовољи. Одбијање од укупног бруто примања — „бруто дохотка“, како га називају неки порески закони —- свих издатака, који су учињени, да се до њега дође, да се осигура и да га се очува, и одбијање дуговних камата и других приватно-правних терета, који улазе у састав туђих доходака, су реквизити, који произлазе већ из самога појма дохотка и пореза на доходак, а који се овде дају лако остварити. И иначе иду сви порески закони те врсте за тим, да се по могућности захвати збиљски доходак, а не задовоЉавају се просецима и спољашњим знацима. И личне и породичне прилике, које упливишу на пореску снагу, а не тичу се саме висине дохотка, дају се овде лако уважити.

Из начела, да свако буде опорезован према својој пореској снази, извире још један захтев: да фундирани доходак, јер даје већу пореску снагу, буде јаче опорезован од нефундиранога. Тај се захтев даје провести различито. Пре свега у оквиру самог пореза на доходак, на тај начин, да се оне парцијале дохотка, које су у томе смислу фундиране, поред опће стопе, по којој се оптерећује целокупни доходак, оптерете порезом још и по посебној стопи (одн. стопама), која може такођер да се равна —- што се тиче своје величине према целокупном дохотку (а у таквом се случају може то да проведе и процентуалним повишењима оних делова по опћој стопи израчунатог пореза, који отпадају на те парцијале). Надаље на тај начин, да се порез на доходак комбинира са порезом на имовину. Тако је поступала н. пр. Пруска, која је 1898. поред пореза на укупни доходак увела порез на имовину као допунски порез, а своје порезе на приход препустила општинама, Тим путем су пошле још неке немачке државе, само што су неке од њих сасвим одстраниле порезе

34%