Економист

530

према трајним (перманентним) ослобођењима, која трају, док постоје одношаји, на којима се оснивају.

Чл. 40.

Одбитци другог става овог члана одговарали би приближно под претпоставком, да се најамнина може повисити само на шесторо-струки износ предратне најамнине (рачунајући за крунско подручје једну круну предратне најамнине као један динар). Код најамнина, које би се по новом закону о становима, који се очекује, могле у јачем размеру повисити, имају се постотци тог става снизити на постотке, који томе одговарају (код дванаестороструког повишења резултирали би по томе рачуну већ нормални постотци). У томе смислу има се тај став надопунити.

Предлажем према томе, да се тај став надопуни тако,

да гласи: Док зграда или део зграде потпада у погледу најамнине под ограни-

чења закона о становима, има се, ако се најамнина може повисити само на шестороструки износ предратне најамнине (рачунајући за крунско подручје једну круну предратне најамнине као један динар), горњи трошак одбити ca 40, 50 односно 60%, фактично плаћане најамнине. Код најамнина, које се могу у јачем размеру повисити, снизују се ови постотци на постотке, који томе одговарају, тако да код дванаестороструког повишења резу лтирају већ нормални постотци.

Надопуњење тог става формулирао сам принципијелно, јер не могу да знам, које ће све границе повишења нови закон о становима садржавати, и јер је — због промена, које би евентуални кашњи закони о становима могли донети — добро, да у закон уђе принципијелна формулација.

Чл 41.

30%/-на пореска стопа, коју предвиђа први став овог члана, је превисока. Та стопа стоји изван сваког размера са пореским стопама код других пореза на приход и мора тога ради да изазива јаке превале пореског терега на саме станаре. У неким градовима, н. пр. у Загребу, постоји и градски порез на станове са јаким и прогресивним стопама. Јако и неразмерно оптерећење зграда, које 309 -на стопа значи, упливише неповољно и на грађевну подузетност. Све то ствара управо несносне станбене прилике. Када се још узму