Економист

981

у обзир и опнински и градски прирези са својим често ванредно високим постотцима и евентуални прирези других самоуправних тела, онда порез на укупни доходак, па евентуално и ванредни прирез члана 144, мизерија се указује још пуно гором. Држим с тога да се та стопа има снизити бар на 25 „ а и то само због тога, што је према Мотивима Грађа, стр. 252) порез на зграде „и до сада у већем делу државе без приреза износио 20%/, а са прирезима и до 32%/ “, дакле приближно онолико, колико пројект предвиђа (30%/).

Пореска ставка од 30 динара годишње од сваког оделења за становање, коју предвиђа други став овог члана, је у размеру према зградама, које потпадају под најамну зградарину, очигледно сасвим премалена, Та би ставка — обзиром на 309/-ну порезну стопу — значила, да се за свако оделење за становање претпоставља нето најамнина од 100 динара годишње, што даје — претпостави ли се, да се 302/, одбија од бруто најамнине у име трошковних елемената — бруто најамнину од округло 143 дин. годишње или 12 дин. месечно или 40 пара дневно. Кад би се пореска ставка овде узела двоструко, још би увек размерно била јако блага и значила знатну погодност за кругове, којима долази у прилог. Предлажем према томе, да се ставка од 30 динара коју овај став садржи, под претлоставком да код најамне зградарине остане код пореске стопе од 30%/,, подигне на 60 дин. а за случај, да се речена пореска стопа снизи према мом предлогу на 25 дин, да се и та ставка снизи у истом размеру, дакле на 50 динара.)

Порез на предузећа.

Чл. 48. У првом ставу овог члана треба реч „самостална“ пред речима „трговачка, индустријска...“ изоставити, јер је већ у

појму предузећа укључено оно, што се том речи хође да каже. Што се тиче назива пореза, о коме је овде реч, о томе сам се изјавио већ код члана првога.

7) O снижењу основице за самоуправно опорезивање код пореза на зграде види накнадне примедбе и предлог на концу овог мишљења, под тач. ]