Економист

сл O (У

У другом ставу код Г групе тачку 8 треба за случај, ла буде прихваћена аустриска формулација тачке 7 чл. 19 (која се тиче последње културе земљишта, која потпадају под земљарину), преиначити тако, да гласи:

и) лов, риболов у слободним, у узетим у закуп и у јавним водама, морски риболов;

Ова је преинака према ономе, што сам рекао код чл. 19 тач. 7, логички нужна у наведеном случају; она одговара тачци 3 б-а 2 аустријског закона од 25. октобра 1896 о директним персоналним порезима (првог поглавља, које се тиче опће тециварине). За случај, да буде прихваћена уг. — хрв. формулација тачке 7 члана 19, како сам код тог члана предложио, има тачка 8, о којој је овде реч, остати непромењена. Што се тиче слова има та тачка у сваком случају остати непромењена, јер није оправдано, да се лов на властитом земљишту пусти испод овог пореза, ако одбацује приход, како то чини цит. тачка 3 б-а 2 аустриског закона о директ. персонал порез има, а још је мање оправдано да се лову опће пусти испод овог пореза. Такови прописи служе у првом реду интересима великих поседника, који једини могу да вуку велику корист из лова на властитом земљишту, и имају се захвалити, како изгледа, само упливима аристокрације и великих поседника у бившој Аустро-Угарској.

— Свршетак у идућем броју —

ЧЛАНЦИ

Џтегепја 0 рогекћи Подапа 08 зитапе – Садатоке – Ппдоиаско _ КОТТОГе,

U dusom mizu spornih pitanja između naše i Kraljevine Italije nalazi se i pitanjeo tome, može // Zadarsba treovačha homora izdavati i hakva uverenja o porehlu robe >

Ovo pitanje sadrži dva dela odn. dva podpitanja, koja bi se mogla ovako formulisati:

1) može li Zadarska Trgovačka Komora, s pozivom na pravo koje se prizmaje drugim italijanskim trgovačkim komorama, izdavati uverenja za robu italijanskog porekla; i