Економист

583

2) može li ista komora reklamirati za se još jedno pravo _ Više, I izdavati uverenja za robu tuđeg porekla (francusku, englesku ı 1. d.)

U sledećem daje se kratak odgovor na jedno i drugo pitanje.

I.

Varoš Zadar (sa okolinom) ulazi u državnu teritoriju Kraljevine Italije, i s obzirom na to moglo bi izgledati, onako na prvi pogled, malo čudnovato, kako se u opšte može i pokrenuti spor o tome, da li ona ima ona prava, koja pripadaju drugim. italijanskim komorama koje rezidiraju na italijanskoj teritoriji. |

Ovako izgleda, ali ovako nije. Spor se može i mora роктеnuti, jer grad Zadar, koji ulazi po/ifičbi u sastav Kraljevine lItalije, ne čini sa njom jednu carfms&u -oblast, — «3a kod pitanja o izdavanju uverenja o poreklu — kao u ostalom i kod svih:drugih carinskih pitanja — pripadništvo carinskoj oblasti merodavnije je od pripadništva državnoj teritoriji.

Neka nam je dozvoljeno da ovo pitanje malo detaljnije izložimo. Isključenje jednog dela državne teritorije iz carinske oblasti može se pojaviti u glavnom u dva oblika:

1. U obliku t. zv. carinskopg ishljučha (uvek sa korelativom саппзкор uključka u drugu državu); i

2. U obliku t. zv. slobodne zonme ili slobodne varoši.

U onom prvom slučaju jedan deo državne oblasti izlazi iz carinske oblasti jedne i priključuje se carimmskoj oblasti druge države, — oslajući i nadalje u političkom pogledu u državnoj teritoriji one prve. Primera ove vrste bilo je ranije vrlo mnogo; sada su oni mnogo ređi.

Kod ovoga slučaja međunarodna praksa stvorila je pravilo: da se carinski isključak, u svima pitanjima carinske tehnike, tretira kao oblast države kojoj je priključen. Prema tome, u pitanju koje nas interesuje, utvrđena je praksa: da #ооџаске homore, rezidirane na reonu carlnshih ubljučaka (ishljučaha) mogu izdavati nverenja o porehlu za robu iz države hojoj зи опз икфуса carinska priključenja, a ne i za robu iz države, Rhojoj politički pripadaju.

Drukčije stoji ovo pitanje kod slobodne zone i kod slobodnih Varoši.

EKOHOMHCT 96