Економист

538 : =

Dok ove ideje nose karakteristiku „IHđHrišćanske dužnosti“ i „moralnih principa“ o njima še može govorii; ali se nesme mi za jedan momenat dozvoliti, da dobiju obeležje nekih pravnih obaveza. Mi ćemo se, kao dobri i lojahMii susedi, radovati ekoпопзкот паргеки svih susednih država, i, pod predpostavkom recipročne pomoći, mi ćemo ma tome i sarađivali; ali mi ne možemo nikada na to pristati, da se za nas konstruišu neke pravne obaveze, koje bi nas prinuđavale, da se nezavisno od ponašanja imenovanih država prema nama, i prinoseći na žrtvu svoje vlastite interese, brinemo o ekonomskom napretku tuđih građana: — OVO bi bio jedan tipičan primer kolonijalne politike iz njenih prvih dana (politika kolonijalnog iscrpljenja za račun metropole,) i neka nam niko ne zameri, što odbijamo da ovu ulogu primimo na se_

ЈЕ

Увоз угља и царина.

Михаило П. Којић, руд. инж.

У последње време било је више пута речи о томе да ли треба допустити слободан увоз угља у нашу државу, или, напротив, да ли треба заштитном царином отежати, паи онемогућити, увоз страног угља, те тако помоћи домаћу угљену индустрију. |

Сувишно би било говорити данас о угљу и његовом значају у економском животу једне државе. На угљу почивају целокупна индустрија, железнице и огрев. Имати свој сопствени угаљ значи за једну државу не само економску, но им политичку независност. Јасно је онда зашто се боре државе око богатих угљених базена. :

Најбогатији и најнапреднији крајеви налазе се на угљеним. базенима, јер се ту подижу фабрике, довлаче сировине и прерађују. У гвозденој металургији постојало је чак и правило да гвоздена руда иде угљу, а не обратно. То је било једино из разлога што без угља индустрија не може постојати, па се ишло и идетамогде има и имаће га стално ну сваком случају.