Економист

989

Као један од најпотребнијих артикала у животу, угаљ утиче директно на економски развитак државе, на подизања благостања и културног живота народа. Али под условом да цена угља буде ниска.

Трошкови производне енергије у индустрији, у главном, су трошкови на угаљ и они чине знатан део свих производних трошкова. Онда је лако разумети зашто нидустрија тражи што јевтинији угаљ (или, боље речено, гориво).

Кад држава диже подвозне тарифе на жељезници, онда је један од разлога то, што је угаљ скуп, а скуп подвоз опет утиче на производне трошкове, јер се и сировине и готови продукти морају транспортовати, Плаћање подвозних трошкова спада такође у производне трошкове.

Затим у обичном животу, на сваком кораку, купујући машто, дајемо увек један део свог новца за покриће трошкова који су отишли на угаљ.

Због тога не само индустрија, него и ми сви имамо интереса да угаљ буде што јевтинији.

Угљена индустрија треба, дакле, да испуни ова два услова:

1. да је довољно развијена да може задовољити све потребе у земљи, и

2. да лиферује јевтин продукт, угаљ, и то тако јевтин да може издржати страну конкуренцију.

Одмах ћу рећи да наша угљена индустрија. испуњава, у главном, први услов, а, моментално, не испуњава други.

После рата када се вршила у земљи обнова и задовољавале многе потребе које су се створиле за време рата, нисмо имали довољно угља, те је велика тражња подстакла постојеће угљене руднике да развијају своју продукцију, док су се нови отварали. Постепено они су толико подигли своју производњу да су у стању да задовоље потпуно све потребе у земљи, а страни угаљ увозио би се само у толико у колико наш угаљ није у стању да га замени.

Увоз угља био је следећи:

1920 год. 1. антрацит 2.396 тона 1432975.— дин. 2. камени и мрки угаљ 290 Л ИН 13,200748.— „ 3. кокс 12.099, 13,635665—— _, 4. „брикети ; | 20:57 10600.— „

Свега 28,285988.— MmuH.