Економист

540

1921 НЕ 1929 | 14888,4 т. 6708347 дин. 51388 т. 36776455 дин. 2 VOJNOJ OJ 2 19410231 _. 171997 „ 90345479 „ 3. 294829 „ 99318022 90796 „ 67615735, 4. БОРО ВИ 20015) – 1588, ПИ 21 Ина Свега 48462750 дин. Свега 195919800 дин. 1993 S 1924 1. 34830,8 ar. 27104491 дин. 96118,2 т. 30093776 дин. 2. 180308,8 „ 101089088 „ · 2072748 „ 97658550 , Зал ОУ 65814690 _, 829446 . 80542597 > 4 101 ОВЕ ТАООУАОА – 7127,9 , 4798845 – Свега 9200571971 дин. Свега 213023268 днн.

Из овог статистичког прегледа види се да се увоз угља стално пео, и то баш у оним врстама од којих нашој угљеној индустрији прети највише опасност: каменог и мрког угља. Увоз овог угља појачавао се стално и онда, када је криза захватила нашу индустрију.

У доба интезивног рада индустрија је трошила поглавито домаћи угаљ па се тек доцније окренула страном угљу, што значи да је набављала домаћи угаљ све дотле док јеон био јевтинији од страног, те остаје. да главни узрок, што је индустрија напуштала домаћи угаљ, јесу цене.

То је уједно и доказ да наша индустрија може радити са домаћим угљем.

После оне кратке периоде интезивног рада настаје стагнација уопште, та криза која. је захватила индустрију, није поштедила ни рударство.

Страни угаљ, услед дизања динара и бољег квалитета, постао је јевтинији него што је наш угаљ. Због тога се индустрија одмах окренула страним произвођачима и почела да

"купује њихов угаљ.

Наши рударски предузетници су онда били приморани да смањују своју продукцију, па неки и да обуставе рад у рудницима. Да би се извукли што пре из овог стања, траже да их држава заштити царином на увоз угља.

Индустрија, са своје стране, тражи да се допусти слободан увоз угља, нарочито каменог и мрког, јер на тај начин _ долази до јевтинијег угља него што је наш.