Економист

505

личитих околности, које не зависе од подузетника. У другим опет случајевима ради подузеће са губитком, који се такође врло често не може свести на субјективне погрешке са стране подузетника. Пошто се код имовинског пореза имовина узима обично у рачун према прометној вредности појединих имо: винских објеката (уз одбитак допуштених позиција), бива на тај начин имовина опорезована без обзира на рентабилност подузећа, у коме се увредношћује. Имовина у подузећу, које за подузетника не даје никакви чисти приход или га шта више погађа и губитцима у капиталу, бива исто тако опорезована као и једнака имовина, која се увредношћује уз највећу рентабилност. Како се види, служба имовинског пореза за наведену сврху — јаче опорезовање фундираног дохотка — није никако беспрекорна. Но још је једна околност, која са практичног гледишта, које за финанцијску науку мора да буде једнако важно, знатно умањује замишљену вредност тог пореског система.

Систем непосредних пореза састављен је наиме овде искњучиво из личних пореза — пореза на доходак и пореза 54 имовину, — а ти порези у свом модерном облику изискују много и од пореских обвезника и од органа, који делују код расписавања пореза. Од једних и од других нужно обравање и савесност, од органа који процењују, још и особито познавање појединих господарстава. У томе погледу прилике код нас никако неће — опћенито узето — бити повољније него на западу, него пре обратно од тога. Порески морал ни на западу већ пре светскога рата није био особито јак, а у ратним и поратним годинама је свуда знатно пао. И један објективни моменат ваља уважити у томе погледу. Држава је данас принуђена да апелира у пуно већој мери на џеп порезних обвезника наго пре рата, па је и искушење за пореског обвезника пуно веће. Осим тога велики део становника — а то вреди још у пуној већој мери за наше прилике него на западу — често није у стању ни поред најбоље воље свој доходак да тачно пријави, јер му је господарство у великој мери још натурално и јер не води књиге по начелима књиговодства; тај недостатак — јер се јавља редовито код господарски слабијих — добива особиту важност, кад