Економист

556

јуму 1912. г. у Хагу. На овој конференцији израђена је прва међународна конвенција о опијуму. Рад ове конференције допуњен је после радом двеју конференција и то у Хагу 1913. и 1914. године. Ове године конвеција о опијуму од 1912, године била је ратификована од 1] држава, а седам других изјасниле су се вољне да то исто учине.

Конвенција од 1912. године садржи ове најглавније одредбе: производња и подела сировог опијума ограничава се и за ту сврху имају се донети закони и уредбе којим ће се све извршити и ставити под контролу; број вароши и пристаништа и других места кроз који се врши увоз и извоз, ограничава се; извоз у земље које забрањују или спречавају увоз, има се са одговарајућим мерама спречавати или контролисати; пошиљке опијума имају се означити видним знацима: увоз и извоз има се вршити само преко нарочито ауторизованих лица; препарисани опијум има се постепено, у погледу производње и потрошње и унутрашње трговине, ограничити и уништити, а извоз и увоз овог препарисаног опијума има се забранити или спречавати.

_Али услед светскога рата, ова акција застала је и прекинута је. Но у Уговору о Миру у Версаљу унесена је одредба (чл. 292.) — коме одговарају чл. 247. Уговора о миру са Аустријом, чл. 74. Уговора са Бугарском, чл. 230. Уговора са Мађарском, — по којој се све државе потписнице ових уговора изјашњују да се слажу да конвенција о опијуму од 1912. године ступи у важност и да се ради тога има донети потребно законодавство, чим буде било могуће. Потписнице исто тако слажу се да ће за оне од њих које још нису ратификовале речену конвенцију, ратификација овог уговора вредети у сваком погледу као ратификација и као потпис нарочитог протокола у Хагу, саобразно одлукама Треће Конференције о опијуму, одржане 1914. године.

Чланом 23. Пакта Друштва Народа стављено је у дужност Друштву Народа да води општи надзор над споразумом који се односи на продају опијума и других шкодљивих лекарија. Прва Скупштина Лиге Народа образовала је нарочити Саветодавни Одбор за опијум. И под притиском Друштва Народа, Конвенцију о опијуму потписала је 51 држава, од којих је највећи број и ратификовао исту конвенцију. Тиме је утврђена контрола над трговином тих лекарија, увођењем нарочитог система дозвола а под надзором једне секције Секретаријата Друштва Народа. Ова секција радила је споразумно са саобраћајном и транзитном, а особито, у колико се то односи на трговину кроз слободна пристаништа. Она је предвидела више мера за ограничавање трговине као на пр. утврђење максималног броја лекарија које се могу употре-