Економист

597

бити за лекарске сврхе, као и ограничење културе мака и лишћа од коке.

За ове су се мере били нарочито заузели делегати С. А. Држава који су од 1923. године узимали учешћа у овом раду Саветодавног Одбора. На предлог Американаца, Друштво Народа решило је да сазове две међународне конфе-. ренције у Женеви у новембру 1924. године, са задатком да се постигне споразум у овим питањима, на основу ове резолуције: „Скупштина Друштва Народа, констатујући са задовољством да је у сугласности са жељом израженом у четвртој резолуцији, усвојеној од Скупштине 19292, године, Саветодавни Одбор известио, да су према информацијама које сада стоје на расположењу, заинтересоване Владе у стању да испитају, с погледом на закључење једне конвенције, питање о ограничењу количине морфина, хероина и кокаина и њихових соли које се могу произвести, као и о ограничењу количина сировог опијума и кока-лишћа, које могу бити увезене за ту сврху као и за друге научне и медецинске сврхе и на крају, питање о ограничењу производње сировог опијума и кока-лишћа, одређеног за извоз, — на количине нужне за медецинске и научне потребе, решава да се позову две нарочите конференције.“

Прва конференција о опијуму у Женеви обухватила је само произвођачке земље и то: Британску Империју, Индију, Кину, Француску, Јапан, Холандску, Португал и Сијам.

Она је проучавала питање о постепеном смањивању фабрикације, унутрашње трговине и потрошње препарисаног опијума (сиров опијум растворен, загрејан и ферментован) као и о сузбијању употребе опијума за пушење и његовог потпуног угушења, Ми на овој конференцији, и ако смо произвођачка земља, нисмо учествовали; исто тако нисмо потписали ни конвенцију која је била плод ове конференције,

По овој конвенцији од !!. фебруара 1925. г., усвојено је од стране ових произвађачких земаља да се обвезују да смање производњу опијума за пушење у току од пет година тако и у тој мери да опасност од криумчарске трговине постане потпуно и сасвим незнатна. Увоз продаја и расподела опијума постају монополом државним и право на увоз, продају и расподелу опијума не може се дати у закуп, пренети или делеговати на друга лица. Произвођење препарисанога опијума за продају постаје државним монополом, чим прилике буду допуштале. Сем тога, државе, у којима је дозвољено пушење опијума, сложиле су се да спречавају реекспорт опијума за пушење и да потпуно елиминишу интерес појединаца при тим радњама.