Економист

262

Сопствена и туђа средства новчаних завода у 1924. _

Удружењу Банака из Београда припада заслуга, што је прво почело да прикупља статистичке податке о стању новчаних завода. Одмах за њим дошао је и Савез новчаних завода из Загреба за своју територију. На тај начин, обично до краја јуна сваке године, можемо имати прикупљене и сређене податке из биланса за протеклу годину. Дешава се, на жалост, _да многи заводи из унутрашњости наше земље неће да шаљу своје завршне рачуне, било што их уопште не штампају, било што зазиру од публицитета. С друге стране има и таквих _ кредитних установа, у облику акционарском, које и покрај изречних одредаба у закону и поред контроле Министарства Трговине, ни до краја јуна нису одржале своје годишње скуп"штине. Али чим код једне банке наступи такав случај, да ма из кога разлога крије своје стање од јавности, онда се може унапред рећи, да је за општи резултат и оцену привредне јачине неколико таквих изузетака без икаквог утицаја

и без веће вредности.

Укупан број свих новчаних завода у земљи прелази 600. Према подацима Министарства Трговине још у 1928 било их је 650. Сваке године многи се заводи, услед спајања или ликви"дације, губе као самосталне фирме, али зато долазе и нова оснивања. О томе нам Удружење Банака ове године не даје никакве податке, али се може рећи, да је оснивачка делатност у 1924 год. била врло слаба, не само у Београду и Србији, него и у тзв. пречанским крајевима,

Према извештају Савеза новчаних завода краљевине С. Х. С. из Загреба за 1924 годину (стр. 96) у прошзој години било је тамо свега седам ново основаних завода са капиталом од 6,8 милиона динара. Међутим, према истом извору, у Хрватској и Славонији било је 8 ликвидација, а 183 фузија (5 у Загребу, 6 у Сарајеву и 2 у Хрватској). Из овога се може закључити, да се број завода не повећава, али да зато расте "њихова снага, у погледу капитала и све већег утицаја у прив-

редном животу.

Протекла година била је још у ери принудне нагоде. По извештају Загребачког Савеза, три завода су тражила нагоду због инсолвенције. У Београду су, сем раниједве, у току 1924 још две банке тражиле равнање ван стечаја.

У том погледу се унутрашњост Србије боље опирала кризи капитала, јер сем у Нишу није било у другим местима случајева принудне нагоде.