Економист

563

Тешке економске прилике у опште, а специјално на новчаном тржишту, учиниле су да је повећање акционарског капитала било доста слабо у прошлој години. У области Савеза новчаних завода у Загребу (сви крајеви, сем Београда и Србије) показују повећање капитила код 39 завода у износу 160,2 милиона динара. У статистини загребачких банака има извесног смањивања. Докле је у 1923 укупна сума уплаћене деоничке главнице износила 632,2 милиона динара, за прошлу годину статистика.не показује више од 5830-милиона. То долази отуда, што недостају подаци за Централну банку са трговину, обрт и индустрију, чији је капитал у 1928 износио 75 милиона. Сем тога, нема података још за неколико завода, који у време склапања табеле нису били одржали главне скупштине, | | пе :

У прошлој години Југословенска Банка повећала је капитал од 50 на 100 милиона, али у погледу величине капитала на прво место још увек долази Хрватска Ескомптна Банка са 140 милиона уплаћене главнице и 43,9 милиона резервних фондова. На друго место, по величини капитала долази Јадранско-Подунавска Банка која је прошле“ године, приликом фузије, повећала главницу од.80 на 120 милиона. Али су зато њене резерве спале такорећи на нулу, докле код Прве Хрватске Штедионице капитал и фондови износе 127,7 милиона. Sa

После Загреба и Београда, највећу активност на пољу новчарства показује Сарајево. Тамо је прошле године било 18 банака са капиталом од 163,6 милиона динара. У току 1924. године повећале су своју главницу: Српска Централна Привредна Банка од 16 на 25 милиона динара; Аграрна и комерцијална Банка од 7.5 на 15 милиона. Фузијом и новом уплатом повећала је капитал и Американско-Српска Кредитна Банка за шумску индустрију и колонизацију.

Велики прогрес показују и заводи у Србији. Сума уплаћеног капитала пење се од 229,3 на 260 милиона. Има сад повише провинцијских завода са капиталом од 5 и 10 милиона динара, а врло су ретки заводи који немају бар један милион динара уплаћене главнице. |

Укупна сума уплаћеног капитала свих банака у нашој земљи износи 1.800 милиона. А кад се томе додаду и резерве, онда укупна сума сопствених средстава износи око 2.200 милиона. У том погледу има извесног напретка, али он није ни из далека тако голем као у доба инфлације.

Много више су се увећале позиције туђих капитала, наспрам сопствених средстава банака. Према подацима“ о фиансијском стању наше земље (издање Министарства Финан-