Економист

264

сија) улози на штедњу код приватних банака и штедионице износили су: __

__у 1923год. 3.581,6 милиона

- у 1924 год. 4.800—_,

Као што се види, повећање за годину дана износи преко 1.200 милиона. Овде нису узети у обзир улози на штедњу код Државне Хипотекарне Банке који крајем прошле године износе 130,3 милиона динара и штедни и чековни улози кол Поштанске Штедионице у износу 298,7 милиона. Значи, дакле, да уштеђевине којима располажу приватне и државне кредитне установе износе преко пет милијарди или више ол двапута него што су сопствена средства дотичних установа.

Према територији, улози на штедњу најјачи су у Хрватској и Славонији. У појединостима распоред изгледа овако:

Хрватска и Славонија 2,449.7 милиона динара

Босна и Херцеговина 269.2 = = Словенија 596.2 ”

Војводина 416.3 = Е Далмација 112.7 5 5 Србија 262.8 E а

Свега -!.706,9 милиона динара.

Од ове укупне суме улога на штедњу (по књижицама и тек. рачунима), Прва Хрватска Штедионица држи 813,1 милиона динара или више од једне шестине свеукупних уложака у Југославији. На друго место долази Хрватска Ескомптна банка са 356 милиона динара туђег новца.

· Мора се признати, да и поред принудних нагода и обуставе плаћања од стране некојих банака у Далмацији, Загребу, Београду и Новом Саду, поверење улагача није се поколебало. Напротив, несумњива је заслуга новчаних завода, што су успели да прикупе растурене капитале и да милијарде народног новца ставе у службу народне привреде.

H. Cr.

Поштанска Штедионица у 1924.

Надзорно веће и генерални директор Поштанске Штедионице у Београду г. д-р. Милорад Недељковић, поднели су Министру Пошета и Телеграфа, као надзорној власти, извештај о раду ове установе у прошлој години.

До сада је Поштанска Штедионица била поглавито чековни завод, Пословима примања улога на штедњу до сада се бавила у малој мери само филиала у Сарајеву. Број власника чековних рачуна повећао се у прошлој години на 11.306