Економист

сваки дан о блиском слому трулог капи- |

талистичког режима, друга — стручна = | пажљиво прати целокупан живот бур- | жоаских држава, темељно проучава ње- | гове проблеме и озбиљно искоришћује | све тековине научне мисли. Последњи! број званичног листа Совјетскога Комесара Финансија у великој свесци од 248 стр. доноси, између осталога: оцене књига (Кајнса, Селигмана, Валре де Бордса о аустријској круни и т.д.: вести из иностранства- (међусавезнички дугови, конференција министра финансија 7—14 јануара у Паризу, резултати валутне реформе у Немачкој); извештај о рефератима читаним у Институту Економских Истраживања; статистику Министарства Финансија о приходима и и расходима, новчаном оптицају, курсевима, кретању кредита код Државне и других банака.

У чланцима је приказано садање стање у неким гранама државних финансија и народне привреде. Проф. М. Сиринов говори о пореском оптерећењу сеоског становништва, А. Холм о буџетима органа локалне управе (области) и т. д. Најзад иса и четири веће расправе. Проф. В. Бовожилов третира питање „О недостатку капитала“, које је и код нас актуелно.

Т. Енгејев подробно пише о проблемима емисије новчанице. Полазна тачка његовог разонавања гласи: „Најсавршенија емисиона банка не може стварати капитале, она може само вршити њихову нову расподелу. Пружање кредита народној привреди путем емисије банкнота даје могућност банци, да стави у покрет вредности, које су прикупљене у народној привреди те да на тај начин искористи овај капитал у продуктивне сврхе. Према томе апсолутно је јасно, да банка не може располагати већом количином ових вредности, него колико их има у народној привреди“.

| резовању

(Страна. пракса приказана је у расправама П. Микелаузе: „О двоструком опо-

и методама његовог одклањања“ и Проф. А. Букавецког: „Финан-

сирање зидања станова у варошима. O JS

Dr. Aleks. Bilimović, univ. prof. v Ljubljani: Nekoliko podatkov o delniških družbali v Sloveniji. Ljubljana 1925. Založila juridična fakulteta.

Познавање отаџбине предаје се на неким универзитетима Аустралије као. посебан предмет. Ако би се случајно неко латио тога посла у нашој земљи, нашао би довољан материјал из области историје, па нешто из уметности (архитектонске) и најмање из области народне привреде. Писац упозорава сасвим оправдано на то, што се обилан и драгоцен материјал налази у трговачким и другим коморама, у државним надлештвима и другим институцијама, који без научне обраде лежи као мртви капитал.

На основу података, прикупљених у Трговачкој Комори и др. Институцијама ЈЉубљане, писац даје на 40 страна пренизну слику историјског развитка и са= дањег стања акционарских друштава у Словеначкој. Јача индустријализација ове покрајине види се из тога, што 25'/, свију послова имају више OJ радника, док овај постотак за целу земљу износи само 169. Командитна форма није знатно заступљена, највише има регистрираних задруга. На друго место долазе друштва са ограниченим јамством. Па како У, има друштвени капитал од 25 до 125.000 динара, а 1/, и испод ове суме, то писац налази, да друштва са огр. јамств. не могу играти важнију улогу у нашој привреди ну прикупљању потребних капитала.

После лепог теоретског приказа о преимућствима и недостатцима акционарске форме предузећа, писац наводи одвојено за ЈЉубљану, Марибор и др.